Izvor: B92, 31.Dec.2009, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor priča o malim ljudima
Goran Paskaljević, proslavljeni filmski reditelj, obeležio je godinu za nama nizom uspeha i priznanja, među kojima je i „Zlatni Aleksandar", nagrada za životno delo i doprinos filmskoj umetnosti.
Nagrada mu je uručena na 50. jubilarnom filmskom festivalu u Solunu, gde je priređena i retrospektiva njegovih 15 filmova i promovisana knjiga u kojoj su svoju reč o njegovom opusu dali čuveni svetski filmski znalci i kritičari.
On sam, pak, rekao je, tom prilikom, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su nagrade čast i nešto što nesumnjivo godi, ali da je njemu najbitnije da i dalje radi i snima filmove: „Pre pet godina dobio sam prvu nagradu za životno delo i doprinos svetskom filmu; 'Osam i po’ (po istoimenom Felinijevom filmu) u Italiji. Učinilo mi se tada da je to možda i kraj karijere, što me je uplašilo uprkos činjenici da je reč o veoma laskavom priznanju. A eto, između te dve nagrade za životno delo uradio sam dva filma. To je najbitnije. I zato", dodao je potom kroz osmeh, „’Aleksandar’ me ne plaši toliko, više ga vidim kao podsticaj, nagoveštaj da ću dati još neki 'doprinos svetskom filmu’."
Uspesi filma „Medeni mesec"
Ovogodišnji Paskaljevićevi uspesi pre svega su vezani za njegov najnoviji film „Medeni mesec", rađen u koprodukciji sa Albanijom, koji je svetsku premijeru imao na prestižnom Filmskom festivalu u Veneciji, da bi potom osvajao veliku naklonost publike i pohvale kritike u Torontu, Pusanu, Abu Dabiju, Valjadolidu (gde je osvojio Gran pri i nagradu međunarodne kritike FIPRESCI za najbolji film), Sao Paulu. Krajem novembra otvorio je Sedmi filmski festival u Tirani. Nakon premijere u Parizu, 23. decembra, francuski mediji su pisali o „filigranskoj režiji i sjajnoj igri glumaca koji čine poseban kvalitet te epopeje" („Mond"), o „tamnom socijalnom tonu na kome Paskaljević vanredno prati intimnu priču sa velikom osećajnošću" („Figaro"), o „srčanom filmu obojenom humorom sa snažnim likovima u kome se autor 'Bureta baruta’ uzdiže iznad surovih situacija svojom nepokolebljivom verom u čoveka" („Telerama")...
Balkanski humanista
Upravo je zbog te vere u čoveka na ranije pomenutom festivalu u Solunu „optužen" da je „balkanski humanista", a tako glasi i naziv knjige o njemu. „Posebno mi je drago", rekao je Paskaljević tim povodom, „da svetski kritičari prepoznaju i ističu humanost u mojim filmovima jer sam se od samog početka bavio tzv. malim ljudima, njihovim sudbinama, svakodnevicom... Nema velikih stvari bez malih ljudi."
Za tu humanost, kao i za pohvale i nagrade njegovim filmovima, kako ističe, zasluga ne pripada samo njemu. Ona je, naglašava, „i te kako i glumačka". Zato je, primajući nagradu „Zlatni Aleksandar", rekao da je posvećuje glumcima s kojima je radio. „Da nije bilo njih, ne bi bilo ni mojih filmova", izjavio je. „Oni su, zajedno sa mnom, oblikovali i gradili moje filmske junake; male ljude u velikim pričama. Ni u životu ni u istoriji nema velikih priča bez malih ljudi. I nema dobrog filma bez dobrih glumaca".
Kritičari o Paskaljeviću i filmu
Ideju da radi „Medeni mesec", kaže, dobio je pre tri godine kada je boravio u Tirani povodom tamošnje male retrospektive njegovih filmova. Otišao je, veli, s predrasudama, a dočekan sjajno. Uvideo je kako nas slične muke tište i tako je nastala ta, sada toliko hvaljena, filmska priča o mladim ljudima u Srbiji i Albaniji, njihovim životima i intimi u raljama društvenih okolnosti, njihovoj želji da u Evropi nađu svoje mesto pod suncem i Evropi koja im ne otvara vrata. O „Medenom mesecu" poznati francuski humoristički list „Okovani patak" je zabeležio i sledeće: „Za ovaj originalan film Goran Paskaljević je napisao lukav scenario, surov i poetičan, kao sve balkanske priče. Momentalno ga treba prikazati Eriku Besonu, (francuski ministar za pitanja emigracije, prim.n) pre nego što napravi konačne spiskove za proterivanje stranaca iz zemlje". A Paskaljević, pak, povodom tog svog filma, odgovarajući na brojna pitanja novinara iz raznih zemalja, između ostalog kaže: ,,Nažalost, na Balkanu politika je i te kako umešana u lične živote. Ona bitno menja sudbine, pogotovo malih ljudi. Političari, paradoksalno, manje zavise od politike koju vode. Uvek se snađu, ali zato tzv. malog čoveka politika može da satre. Što se Evrope tiče, ona se, rekao bih, na pogrešan način štiti od imigracije. Ništa se ne može rešiti silom. Razvijene zemlje moraju da shvate da samo ukoliko pomognu nerazvijanima da bolje žive ljudi iz tih zemalja neće imati potrebu da emigriraju. Svakome je najbolje kod kuće, ako se ta kuća greje i ne prokišnjava".
Autorski umetnički film ima budućnost
Britanski filmski institut je uputio zvaničan poziv da u godini koja dolazi napravi retrospektivu Paskaljevićevih filmova i promoviše još jednu knjigu o njemu. Lari Kardiš, čelnik MoMa muzeja u Njujorku (gde je naš reditelj imao retrospektivu u januaru prošle godine), rekao je da će ,,Medeni mesec" sigurno stići pred njujoršku publiku jer: ,,Taj film je pravi nokaut. I po načinu na koji je rađen i po temi kojom se bavi".
Zanimljivo: Dok su svetski mediji, govoreći o najnovijem Paskaljevićevom filmu, isticali, između ostalog, da on ,,prevazilazi svoj kinematografski značaj jer obeležava svoje vreme dodajući još jednu ciglu u zidu svetskog mira", osvanula je vest da će ,,Medeni mesec" 12. januara biti prikazan na specijalnoj projekciji u Nikoziji na Kipru, na liniji razdvajanja Turaka i Grka, takozvanoj ničijoj zemlji, uz prisustvo zvanica sa obe strane i reditelja koji će razgovarati sa publikom posle projekcije.
,,Događaj je sam po sebi izuzetan, nema razloga da mu se komentarima bilo šta dodaje ili oduzima'', rekao je Paskaljević nakon ove vesti i dodao: ,,To je i svojevrsno priznanje filmskoj umetnosti. Lično, verujem da će umetnički, autorski film opstati. U prilog tome idu bar tri podjednako bitne stvari. Prvo, njegovo pravljenje sve manje košta. Drugo; večita ljudska potreba za umetnošću jaka je i kad je potisnuta. I treće; snaga umetnosti, u ovom slučaju filmske, da prostorno i vremenski spaja i povezuje ono što se čini nespojivim. Nema čvršćih mostova među ljudima od onih koje umetnost napravi".
