Izvor: Politika, 06.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor političke provokacije
Konstatujući da je Gvantanamo jedina američka teritorija gde je zdravstvena zaštita besplatna, "a heroji 11. septembra imaju pravo na isti tretman kao i Al kaida", kontroverzni reditelj Majkl Mor je za potrebe filma "Siko", odveo desetak američkih heroja pred kapije ovog čuvenog zatvora
Danima pre svetske premijere filma "Siko" Majkla Mora u Kanu, dobro je bilo podgrejano festivalsko tlo. Mediji širom planete preneli su vest da je protiv ovog kontroverznog majstora političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokumentaristike, vrhunskog provokatora, pisca ("Brate, gde je moja zemlja" i "Bele gluperde") i oskarovca, pokrenuo istragu OFAC, posebno odeljenje federalnog Ministarstva finansija zaduženo za nadzor ekonomskog embarga.
Mor je pred početak Kanskog festivala službeno obavešten da je pod istragom jer kao američki državljanin nije imao pravo da putuje, investira i plaća troškove snimanja na Kubi, a kamo li da na takav jedan "izlet" povede desetinu heroja 11. septembra, da ih tamo leči od posledica učešća u spašavanju postradalih u ruševinama njujorških kula. A zarad potreba snimanja filma "Siko" u kojem se obrušio na manjkavosti i nehumanost sistema zdravstvenog osiguranja u SAD, teza, argumentacija i paralela koje je u njemu izneo, Mor je zaista otputovao na Kubu.
Producenti filma, čuvena braća Vajnstin angažovala su advokate za rediteljevu odbranu, ali su i trljali ruke. Na osnovu prethodnog iskustva, kada je kompanija "Dizni" odbila da distribuira Morov "Farenhajt", a film se tek onda vinuo među najgledanije hitove, Vajnstinovi su znali da će proces protiv Mora dodatno napraviti gužvu ispred bioskopskih blagajni širom sveta. Bolja reklama nije im ni bila potrebna.
U Kanu, u kojem se internacionalno proslavio i bio nagrađen za filmove "Kuglanje za Kolambajn" (nagrada žirija) i "Farenhajt 9-11" ("Zlatna palma"), Mora je očekivao i više nego srdačan doček. Reakcija posle projekcija "Sikoa " (19. maja, van konkurencije) bila je euforična. Francuska publika, još uvek pod svežim utiskom pobede Sarkozija, posebno je uživala u kadrovima u kojima se Mor "iščuđava" francuskim "perverzijama", kao što su plaćeni petonedeljni odmor, puna plata koja teče tokom bolovanja, besplatni univerziteti kao i 35-satna radna nedelja. Ipak, deo kritičara bio je sklon da tvrdi da i ovaj Morov film obiluje demagogijom, selektivnim pristupom činjenicama i ružičastim prikazivanjem zdravstvene zaštite u drugim zemljama.
Još pre dolaska u Kan, na vest o istrazi na Morovom sajtu našlo se i pismo u kojem je ovaj reditelj optužio predsednika Džordža Buša za pokušaj zastrašivanja, a "pet i po godina njegova administracija je ignorisala i zanemarivala heroje 11. septembra, nije im bilo obezbeđeno ni lečenje ni nadoknada troškova lečenja". U pismu se još kaže : "Osim ako Buš ne proglasi da je pomoći svom bližnjem nelegalna rabota, ja nisam prekršio nikakav zakon i nemam šta da krijem".
Kanska konferencija za novinare bila je prepuna, a Mor je o vezi stanja u američkom zdravstvu i predsedničke kampanje rekao i sledeće: "Trebaju nam kandidati koji kažu da se mora odbaciti profit kada je reč o zdravstvenoj zaštiti. Profit ne treba da igra ulogu u donošenju odluke da li pomoći ili ne nekome... Država mora da upravlja zdravstvom, ali u korist ljudi i za ljude. Ne želim da čekam deset ili dvadeset godina da u Sjedinjenim Državama dobijemo univerzalnu zdravstvenu zaštitu. To nije moralno i ne bi se smelo događati u društvu kao što je naše ".
Dodao je još i da je njegov film "poziv na akciju", kako bi Amerikanci promenili način svog privatnog zdravstvenog osiguranja i učinili ga pravednijim.
A evo i šta je sve u filmu dotakao Mor. Gledaocu je odmah predočio da je u SAD iz sistema zdravstvene zaštite isključeno 50 miliona ljudi jer ne mogu da plaćaju privatno zdravstveno osiguranje, a i oni koji su osigurani često ne dobijaju odgovarajuću pomoć. Na samom početku, Mor gledaoca upoznaje sa Lindom Pino, američkom doktorkom, dugogodišnjom menadžerkom u jednoj od američkih kompanija za zdravstveno osiguranje, koja za sebe kaže da je ravna masovnom ubici.
– Tokom godina koristila sam svoje medicinsko znanje da bi dokazala kako našim osiguranicima neki medicinski postupak nije potreban. Postpisivala sam dokumenta u kojima je ključna reč bila denied (nije odobreno). Za to sam nagrađena većom platom i unapređenjem, jer se u sistemu zdravstvene zaštite ušteda smatra najvećim ciljem uspešnog menadžera – dodala je Pino.
Ova dama samo je jedan od desetine učesnika u ovom provokativnom filmu, u kojem su prikazani kao žrtve gramzivih osiguravajućih kompanija, a ceo sistem kao prava kloaka. Ovakav sistem koji je u filmu prikazan i kao jeziva prevara, po Moru, seže u Niksonovu eru, jedan od njegovih pobornika bio je i Regan, a Mor tvrdi da je Hilari Klinton – jedinu političarku koja je htela da se izbori za opšte zdravstveno osiguranje – zainteresovana industrija prvo ućutkala optužbama da je socijalista, a zatim kupila donacijama za kampanju.
U drugom delu filma Mor odlazi u Kanadu, Britaniju i Francusku da tamošnje osiguranje usporedi s američkim. Ipak, najveće kontroverze izazvao je poslednji deo filma, čija se radnja događa na spornoj Kubi. Mor je majstorski iskoristio inserte iz američke vladine propagande koja pokazuje kako zatvorenici u Gvantanamu imaju izvrsnu i kompletnu medicinsku zaštitu. Konstatujući da je Gvantanamo jedina američka teritorija gde je zdravstvena zaštita besplatna, smatrajući da heroji 11. septembra imaju pravo na isti tretman kao i Al kaida, Mor za potrebe filma okuplja desetak Amerikanaca koji su slavljeni zbog herojstva, ali im je zdravstvena ošteta negirana, i odvodi ih pred kapije ovog čuvenog zatvora. Kada ih tamo ne puste da uđu, Mor odlazi u kubansku bolnicu gde im nasmejani doktori u lepim, okrečenim bolničkim sobama pružaju uslugu kao iz medicinskog žurnala, gde se lek koji u Americi košta 120 dolara, ovde plaća svega 5 centi ("Isuse, osećam se tako poniženo", uzvikuje jedna Amerikanka...
I tako, konačno je jasno šta je prelilo čašu američkoj administraciji. Činjenica da je Mor zapravo omogućio propagandni dobitak režimu koji je najžešći američki neprijatelj, doveo je do "osvete" u vidu pravne akcije protiv njega.
Iako je "Siko" prevashodno snimljen da isprovocira i pobudi ogromnu raspravu u SAD, gde će krenuti u bioskope tek 29. juna, i ovaj Morov film obezbedio je veliku i uspešnu svetsku distribuciju.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 06.06.2007.]
