Izvor: Politika, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor obojenog novca
Pre 130 godina rođen je Veljko Kun, autor prve višebojne novčanice izrađene u našoj zemlji
Pre 130 godina, 25. juna, rođen je Veljko Andrejević Kun (1877 – 1948), autor prve višebojne novčanice izrađene u našoj zemlji. Novčanica od 50 dinara izdata je 1. decembra 1931. sa portretom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Prigodnom izložbom, tokom godine jubileja, našem poznatom ksilografu odužiće se i muzej PTT Srbije.
Veljko Kun bio je ksilograf, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << umetnik koji je stvarao u drvorezu, posebno u izradi drvoreza za višebojnu štampu. Ovom zanatu Veljko Kun posvetio se još kao mladić, kada je po završetku četiri razreda beogradske realke otišao u Državnu štampariju da uči ksilografiju. Posle dve godine rada odlazi u Budimpeštu, potom u Beč, pa u Vroclav i konačno u Berlin gde dobija narudžbine za izradu drvoreza za ilustrovane kataloge, naučne knjige i to sve u višebojnoj štampi.
Postoji jedna anegdota vezana za najraniju naklonost Veljka Kuna ka ovom zanatu. Kada je imao osam godina precrtao je jednu novčanicu i pokazao je ocu i njegovim prijateljima. Izvedba je bila savršena, ali su mu stariji tom prilikom rekli: "Dete, ako taj posao nastaviš, ne gine ti Požarevac".
"Radio sam godinama samo jedan posao. Dubio sam drvo. Nagnut nad pločom od šimširovog drveta urezivao sam linije, hiljade malih sitnih, pod lupom jedva vidljivih linija koje su predstavljale samo jednu nijansu. A tamnijih i svetlijih nijansi na najobičnijem crtežu ima dosta, naročito na banknoti...!"
Ovako je o svom zanatu govorio Veljko Kun kome je, kao što je i sam svedočio, bilo potrebno šest meseci za izradu jedne novčanice. Rad sitnim alatkama i rukom uz stalnu upotrebu lupe na specijalnom tursko-maloazijskom šimširovom drvetu.
Po povratku iz Berlina Veljko Kun je u svom rodnom Beogradu, u Balkanskoj ulici, otvorio štampariju. U toku Prvog svetskog rata Kun je radio kao grafičar pri Komandi srpske vojske, a tokom rata crtao je antiratne karikature od kojih su neke štampane i kao razglednice, zbog čega je bio interniran i boravio u logoru do kraja rata.
Do 1931. godine naše novčanice izrađivale su se u Parizu, gde su ih radili majstori Deloš i Rita. Kun je, čuvši da će se za izradu naših novčanica dovesti inostrani ksilografi, otišao u Zavod za izradu novčanica u Topčideru i ponudio svoje umeće. Jedini je autor jugoslovenskih novčanica međuratnog razdoblja koji je bio graver klišea prema priloženom crtežu nekog drugog umetnika. Gravirao je crteže novčanica Stojičevića, Jovanovića, Pomorišca, Mujandžića i Đokića. Stručnjaci ističu da je Kun u graviranju novčanica, naročito od 50, 500, i 1.000 dinara, pokazao visok nivo tehničkog i umetničkog izražavanja. Po mnogima, čak mnogo uspešnije od prethodnika na tom poslu francuskih gravera Rite i Deloša.
Veljko Kun izlagao je svoje drvoreze i na izložbama grafike, a poznati su i njegovi nacrti za poštanske marke.
M. Đorđević
[objavljeno: 02.07.2007.]
