Izvor: Politika, 27.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majka siluje opasnije od oca
Žena ženu predobro shvata – majka ćerku, i ćerka majku, gleda kroz ogledalo koje uvećava
U životu ja sam srela mnoge, mnoge dobre žene, al’ je samo jedna majka htela da rodi baš mene! Moja mama, lepa mama… blago nama sa mamama. Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan kao da ovu dobro poznatu pesmicu iz detinjstva do krajnjih granica ironizira u svom novom romanu „Dabogda te majka rodila” u izdanju kuće „VBZ”. Mama i ćerka, i njihov saživot koji se, samo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razmeđi od 24 sata, kreće od antagonizma do ljubavi, zanimao je ovu autorku. Kako se razvija njihov odnos – od bliskosti, preko identifikacije, do nezavisnosti; od osećaja krivice do osećaja duga u toj bezuslovnoj roditeljskoj ljubavi, iz svog ugla razmatra autorka knjiga „Uho, grlo, nož”, „Ljubav na poslednji pogled”, „Ja, nevernica”, „Crnci u Firenci”, „Kad je žena kurva/ kad je muškarac peder”, i „Strah od pletenja”. Svoj novi roman Vedrana Rudan potpisivaće večeras u 18 časova u knjižari B92 u Makedonskoj ulici.
Za razliku od poznatih priča o tatinim ćerkama i maminim sinovima, vi se odlučujete da pišete o maminim ćerkama. Kako motivišete njegovu kompleksnost?
Odnos majke i ćerke je previše nabijen emocijama pošto će majku ili da žalosti ako je kći neuspešna, jer u tome vidi svoj neuspeh, ili da žalosti ako je uspešna, jer onda opet izrazitije vidi svoj neuspešan život. I to je večiti rat i svaka pati na svoj način. Taj odnos se nikad ne menja jer žena ženu predobro shvata. Majka ćerku, i ćerka majku, gleda kroz ogledalo koje uvećava. Tu može postojati tolerancija, podnošenje ali otvorena, iskrena, topla ljubav ne može. Ova ženska priča je mnogo napetija nego muška, oni imaju svoj muški svet koji ih potpuno opseda – piju pivo dok gledaju bejzbol ili košarku, i to im je dosta. I nema muškarca na teritoriji Srbije i Hrvatske koji gledajući utakmicu Partizan – Cibona nije svršio. Nama za orgazam treba malo više.
Nikada niste prezali da rušite stereotipe i kulturološki poželjne predstave. Šta je sada bilo najteže pri razobličavanju porodičnih tabua i svetinja?
Najteže je govoriti o onome što se ne govori jer to „nije pristojno” govoriti. A teško mi je i sada kada je knjiga objavljena zato što stalno dobijam pohvale. Ljudi prilaze i govore kako je to njihova priča. Navikla sam na velike kritike, a sada me svi tapšu i osećam se prestravljeno. Naslućivali smo da imamo problem sa majkama, ali da baš svi imamo! Mislila sam da je ovo moja intimna priča, ali da toliko mrzimo mame, to nisam znala.
Da nije mržnja prejaka reč?
Nemojmo ublažavati. Ako ja želim udaviti vlastitu majku, to sigurno nije osećaj bez namere. Osetila sam kod nje zlobu za koju mislim da nije imala pravo. Mržnja treba biti pod kontrolom ako imaš dobru nameru.
Kako je Vaša ćerka reagovala kad je pročitala knjigu?
Plakala je i rekla da ju je knjiga veoma dirnula i da je odlična. Nisam se usudila da dalje „čačkam mečku”. Kroz odnos sa mojoj majkom, koja mi je doslovno ceo život bila pred nosom, naučila sam kakva majka ne treba da budem. I to sam shvatila tek u poslednje vreme. A to se odnosi na to da ne komentarišem suknju svoje ćerke, koja je potpuno aut, ili da joj ne kažem da skine cvet iz kose jer je cvet u kosi nosila supruga gospodina Miloševića, da joj ne pričam da ne treba da doji decu... Ćutim i gledam kako ona uživa u dojenju isto kao što sam ja uživala u ne-dojenju. U odnosu majka–ćerka, ćutanje je zaista zlato jer psihičko silovanje koje čini majke je mnogo opasnije od onoga što može uraditi otac. Majka sina siluje na drugi način, vezivanjem sa stotinama niti. Ja kad razgovaram sa sinom biram vreme kada ću da ga nazovem, biram ton i izraze, biram da li ću pisati poruku pa mislim da li će ga ona možda probuditi, pa je bolje da mu pošaljem mejl…
Majka u Vašem romanu ne veruje svojoj ćerki, ali gledajući TV kanale, poverenje poklanja Baraku Obami. Gotovo pa da nas ovo ne čudi…
Mislim da Barak Obama ne postoji. Keri Grant je jednom rekao: „Svi bi hteli biti Keri Grant, čak bih i ja hteo biti Keri Grant”. Ne znam da li bi Obama hteo biti Obama ali je on projekt u koji je uloženo dve milijarde i sto miliona evra. Niko ne bi uložio u Obamu tolike pare ako očekuje da on podrži zakon po kome će svi bezubi Crnci dobiti zube. On je tu da svet pomisli kako je Amerika postala drugačija, zemlja slobode, zemlja promene. Ali to što je Afroamerikanac na čelu države, ne znači da se država promenila, i meni ne mogu prodati tu priču. Obama je crni lutak na koncu belog kapitala. Majka iz knjige oseća potrebu da se nečemu nada. Umesto da se ubijate, vi se nadate. Ja se ne nadam ali neću ni da se ubijem. Ne verujem ni u Tadića ni Josipovića. Mnogo toga ne znamo, ni ko je Mesiću platio izbore, ni ko je ubio Đinđića, ni ko je ubio Kenedija, jer ne znamo čiji igrači su naše vođe.
Aktivni ste kolumnista i komentator hrvatske društvene stvarnosti. Zar je došlo baš dotle pa ste morali da napišete kolumnu „Rekvijem Hrvatskoj”?
Pa da, zato što Hrvatska, kao ni Srbija, ne postoji, nema ni granice. Hrvati se bore oko granica sa Slovenijom, vi niste preboleli Kosovo, ali hoćete. Sve banke, hoteli, sve je strano. Ne osećam se kao osoba koja ima domovinu već kao građanka sveta. I ne verujem u bratstvo i jedinstvo. Mi nećemo biti braća kao što ja neću nikad postati (i to kažem sa velikim užitkom) sestra nekom Srbinu, niti on mene želi za sestru. Treba nam distanca i da svako ima svoj mir.
Napisali ste 2008. da volite da dođete u Beograd, „možda zato što je glavni grad države u kojoj ljudi žive gore nego kod nas”. Šta je mera tog boljitka?
Mislim da sad jednako loše živimo. Mi smo napredovali prema vama i sada to ne bih mogla da kažem. Bićemo sve bliže. Dolazim u Srbiju zbog dragih ljudi, kajmaka, vetra koji duva lepše nego u Hrvatskoj, zbog novinara koji prema meni nisu agresivni, i osećam se kao kod kuće. Svi moji prijatelji su bedni, bolesni i siromašni. Doktori su i ovde i tamo grozni u bolnicama, fenomenalni u privatnoj praksi. Potpuno ista priča. Možda smo zaista na određenom nivou postali braća.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 28.04.2010]
