Izvor: Blic, 08.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majk Li glavni favorit
Majk Li glavni favorit
Topla priča Majka Lija o dobrodušnoj dami koja je 50-ih godina u Londonu vršila abortuse, 'Vera Drejk', kritika na Venecijanskom festivalu oduševljeno je pozdravila, dok je italijanski pretendent na 'Zlatnog lava', 'Gde god da si' Mikelea Plaćida, doživeo pravo poniženje – uzvike negodovanja i ironičan smeh.
Glavna junakinja Lijevog filma je simpatična glumica Imelda Staunton, koja igra srdačnu i predusretljivu gospođu, spremnu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomogne 'mladim devojkama u nevolji'. Policija je hapsi i sud joj nalaže da svoje nezakonite radnje nazove abortusom, ali Lijev dirljiv film – koji se ovde smatra jednim od najjačih kandidata za 'Zlatnog lava' – ne osuđuje nikoga unapred. 'Abortus je pitanje koje se tiče mnogih žena širom sveta,' kazao je Li. 'Osetio sam potrebu da o tome progovorim direktno, ali na način koji ne nudi proste crno-bele zaključke, već koji otvara jednu moralnu dilemu.' Dilema pred koju Li stavlja publiku jeste da li je Vera čudovište koje zaslužuje doživotnu robiju ili žena čiji je jedini motiv da učini dobro delo.
Ako je Lijev film prvi na listi favorita za 'Zlatnog lava', 'Gde god da si' italijanskog reditelja/glumca Mikelea Plaćida ('Hobotnica') neslavno je završio svoju trku. Na novinarskoj projekciji desio se presedan – tradicionalno vatrene patriote, italijanski novinari su na kraju filma uzvikivali 'Ua!' izjavivši da je film prava farsa. 'Gde god da si' je priča o mladom paru čija je ljubavna veza pri kraju. Plaćidu nije pomoglo ni to što je glavnu mušku ulogu dodelio trenutno najpopularnijem glumcu u Italiji, Stefanu Akorsiju.
Svi iranski reditelji u svojoj zemlji moraju da se suoče sa cenzurom, ali ukoliko je tema njihovih filmova abortus, preljuba i lezbijska ljubav, onda su šanse da steknu odobrenje zvaničnih vlasti ravna nuli. Mania Akbira odlučila je da se bavi upravo ovim pitanjima u svom prvencu '20 prstiju', prikazanom na 'Mostri' u okviru sekcije 'Digitalni film'. Upotreba digitalne kamere doprinela je intimnoj strukturi i niskom budžetu filma, ali je rediteljki pomogla i da uspešno zaobiđe cenzuru. Jedini način da u Iranu snimate 35-milimetarskom kamerom jeste da opremu iznajmite od vlade, što podrazumeva prethodno odobravanje scenarija a potom i prisustvo predstavnika vlasti na snimanju. Akbarijeva je dobila odobrenje za jedan scenario, a onda počela da snima po drugom. Kada su joj vlasti zabranile prikazivanje filma u Iranu, ona je ipak uspela da omogući njegovu međunarodnu distribuciju, jer je postprodukcija rađena u Londonu.
U Veneciji, inače, poslednjih nekoliko dana vlada pravi haos u organizaciji. Osim prvog dana festivala, sve projekcije su kasnile, greškom kompjutera prodavane su duple karte, za jednog Al Paćina nije bilo mesta u sali, a na sve to antiglobalisti i dalje nastavljaju da protestuju zbog 'holivudizacije' čitave smotre. Vrhunac je bio kada je projekcija filma 'Finding Neverland' sa Džonijem Depom počela tek u 2.15 iza ponoći, na šta je producent Harvi Vajnstin (Miramaks) polu-ironično ponudio direktoru Festivala, Marku Mileru, da izabere gde želi da ga baci: u Veliki Kanal, bazen njegovog hotela ili neku od laguna. Da Mileru, kome je ovo prva godina na čelu Mostre, neće biti nimalo lako moglo se pretpostaviti već na otvaranju, kada su protestanti najavili svakodnevne akcije protiv mnogobrojnih holivudskih 'blokbastera', ali izgleda da su ih organizatori preduhitrili, da ne kažemo i nadmašili u pravljenju haosa. M. K.
