Izvor: Blic, 26.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija kofera
Magija kofera
Ovogodišnji Bijenale scenskog dizajna u Muzeju primenjene umetnosti protiče u znaku češke pozorišne fotografije, odakle pozorišna fotografija vuče korene. Iako se prve slike_arhiva glumaca ikada snimljene ne mogu istinski smatrati 'pozorišnim fotografijama', jer su to bili kamerni portreti napravljeni u ateljeu a ne na sceni teatra, upravo njima dugujemo njihovo rađanje.
Priča o nastanku pozorišne fotografije počinje s čuvenim tragičarom Eduardom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kohutom. Da bi se slikao pre premijere, Kohut je skoknuo s koferom do ateljea. Na putu ga je zaustavio prodavac šibica Ferda, zamolio za vatru, i pre nego što je Kohut shvatio, njegov kofer pun kostima iz predstave 'Sirano de Beržerak' je nestao. To veče Ferda je bio taj koji je sa svojim opscenim nosem igrao Kohutovu životnu ulogu - ne naravno na sceni Narodnog pozorišta, već u kabareu.
Ova pomalo anegdota podstakla je ateljeje da se specijalizuju za portrete glumaca, a neke čak da na tržište izbace seriju razglednica sa njihovim likovima, za obožavaoce gladne autograma. No pravi pomak se dogodio kada je Karel Vanja, amaterski fotograf, oprobavši svoju sreću kao glumac u malim karakternim ulogama i komičar u nekoliko opera, počeo iz hobija da se bavi dokumentovanjem pozorišta. Vanja je postao zvanični fotograf glumaca, scena i scenografija sa stvarnim glumcima u pozama koje su imitirale radnju predstave. Tako raste magija pozorišne fotografije.
Prodor u pozorišnoj fotografiji desio se kada je avangardni pozorišni umetnik Emil Franjtišek Burijan pozvao Miroslava Haka da radi sa teatrom. Hakove fotografije nisu dokumentacija, već budu umetnička paralela predstave. Ko je bio fotograf koji je škljocnuo aparatom, možemo samo da nagađamo. Možda Jaroslav Mikulašek. Njegova priča je dirljiva. Entuzijasta, gotovo 30 godina snimao je fotografije Teatra 'Horacki'. Fotografije koje je snimao svojom 'lajkom' kritičari smatraju lošim, ali one su svedok onoga šta je zaista bio provincijski teatar. Mikulašek nije bio jedini. Iz mnoštva su isklijale slike_arhiva koje oduzimaju dah.
Znatno kasnije je Milonja Novotni snimio fotografije legendarne predstave 'Mandragora' koju je režirao Jirži Mencel. On je bio i fotograf Mencelovog filma koji je osvojio 'Oskara', 'Strogo kontrolisani vozovi'. Na obalama nekadašnjeg novog talasa izronila su i druga imena. Npr. Jozef Koudelka (čiju smo izložbu videli pre nekoliko godina u beogradskoj galeriji 'Progres') koji je kasnije primljen u elitnu agenciju 'Magnum'.
Izložba 'Između dokumentarnosti i vizuelne umetnosti' predstavlja tri najčuvenija češka pozorišna fotografa. Jozef Ptaček (1946), Bohdan Holomiček (1943) i Viktor Kronbauer (1949) pripadaju istoj generaciji i sva trojica opredelila su se za digitalnu tehniku. Ptaček je na glasu kao kolorista, a Kronbauer i Holomiček kao majstori crno-bele fotografije. (Na Međunarodnom trijenalu pozorišne fotografije 2005. u Novom Sadu čak dve zlatne medalje pripale su Kronbaueru.)
Da li su i koliko sva trojica bili uspešni u prelasku sa konvencionalne na progresivniju digitalnu fotografiju, procenite sami na ovoj izložbi u MPU. Ptaček i Kronbauer predstavljaju 30 fotografija, a Holomiček multimedijalni projekat pod nazivom 'Bohdan i Eva H.', (u saradnji sa Evom Hrubom koja se bavi kompjuterskom umetnošću).
M. Marjanović
