Izvor: Politika, 18.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magični realizam sa Balkana
„Tigrova supruga”, debitantski roman bivše Beograđanke Tee Obreht (Barjaktarević), dobija kritike koje pisci obično čekaju tokom cele karijere
Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona
Retko se dešava da književni prvenac autorke koja ima samo 25 godina dobije naslovnu stranu čuvene „Knjiške revije” uglednog „Njujork tajmsa”, da o njoj i njenom romanu u istom listu za nedelju dana bude objavljeno nekoliko tekstova, uz pohvale na koje pisci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obično čekaju tokom cele karijere.
To se međutim upravo događa Tei Obreht, po rođenju Beograđanki (1985), po izboru (od svoje 12. godine.) Amerikanki, koja je u naše matične knjige upisana kao Tea Barjaktarević. Njeno debitantsko delo „Tigrova supruga” (Tiger’s Wife, Random House, 338 strana) dobija izuzetan medijski publicitet i jednodušne pohvale sa svih strana.
„Veoma ambiciozno i smelo napisana knjiga”, konstatuje kritičarka „Njujork tajmsa” Mičiko Kokutani. „Tea Obreht piše sa izuzetnim autoritetom i elokvencijom i pokazuje neuobičajenu sposobnost da neprimetno prelazi između grubog kraljevstva realnosti i jednostavnijim bojama oslikanog sveta bajki. To nije toliko magični realizam u tradiciji Gabrijela Garsije Markesa ili Gintera Grasa, koliko je gipko korišćenje alegorije i mitova…“
Za Džesiku Feri, kritičarku „Nešenel pablik rejdija”, u „Tigrovoj supruzi” ipak se „magični realizam sreće sa ’velikim mačkama’”. „Tea Obreht pokazuje kako je zajednička mitologija (gde se istorija meša sa spekulacijama) bitna, pogotovo u vremenima rata i ličnih gubitaka.”
„Vrtložni prvi roman Tee Obreht crpi iz zgrušanih tragedija Balkana da bi isporučio onu vrstu istine koju istorija ne može da dotakne”, piše Ron Čarls, kritičar „Vašington posta”. „To je roman enormnih ambicija koji uspeva da u svom skromnom obimu obuhvati konflikt između hrišćana i muslimana, Turaka i njihovih osmanlijskih podanika, nauke i praznoverja.” Ovaj kritičar, uz to, smatra da „polumitski likovi koji dominiraju u reminiscencijama njenog dede, priče protkane sumornim humorom, povremeno zvuče kao balkanska verzija Isaka Beševisa Singera”.
Iako naslov „Tigrova supruga” asocira na svet Radjarda Kiplinga (koji jeste jedan od elemenata romana), reč je o vešto ispričanoj priči koja se dešava na Balkanu, u zemlji koja nije identifikovana, mada se prepoznaju motivi Beograda, Srbije i Hrvatske (Dalmacija). Toponimi su maskirani („Bređevina“, „Zdrevka”, „Vojvođa”, „Verimovo”…), ali imena nisu (Natalija, Zora, Vera, Srđan…). Likovi, geografija i situacije takođe su balkanski – zaplet se događa u realnom svetu, ali Obrehtova ne pominje stvarna imena, datume, ili ličnosti.
Priča se zbiva „posle građanskog rata”, njen narator je mlada doktorka Natalija Stefanović, koja putuje u jednu varoš sa druge strane granice, koja nekad nije to bila. „Pre dve godine, pre rata, narod iz Brđevine je bio naš narod”, opis je mesta gde se zaputila Natalija. Ona je ustvari u misiji da sazna više o svom nedavno preminulom dedi, hirurgu, spolja arogantnom, ali u duši dobričini, čije su bajke o dva lika: jednoj gluvonemoj ženi koja se u šumi sprijateljila sa tigrom odbeglim iz zoološkog vrta i jednom vampirskom liku, čoveku koji ne može da umre, ostavile neizbrisiv pečat na unukinom detinjstvu.
„To je porodična saga koja se zbiva u jednoj izmišljenoj pokrajini na Balkanu, o jednoj mladoj ženi i njenom odnosu prema dedi, koji je lekar. To je i saga o doktorima i njihovom odnosu prema smrti tokom svih onih ratova na Balkanu”, opisala je Tea pre dve godine, u martu 2009, siže tada tek dovršenog romana u intervjuu listu Kornel univerziteta, gde je privodila kraju master studije književnosti. Tada je predstavljena kao Tea Barjaktarević – Obreht je očigledno literarni pseudonim, i po svoj prilici deo njenog novog, američkog identiteta.
„Tigrova supruga” nije autobiografski roman, ali Obrehtova ne opovrgava da u njemu ima „ličnih iskustava”, uprkos tome što je Beograd napustila kada je imala samo sedam godina (1992, na vrhuncu traumatičnog raspada bivše Jugoslavije), da bi sledećih pet porodica provela na Kipru, a potom ona s majkom, posle kraćeg zadržavanja u Kairu, emigrirala u Ameriku.
Roman je utoliko impresivniji jer nije zasnovan na posmatranju, nego na autorskoj imaginaciji. Pa ipak, inspiracija su realni likovi: njen deda koji je bio iz Slovenije, njena baka, muslimanka iz Bosne. Oca ne pominje. Kad je rat završen, deda i baba su se 1977. vratili u svoj beogradski stan. Deda je iznenada preminuo 2007, Tea je počela da piše roman tek posle toga. O odnosu prema dedi ona kaže: „Ništa od onoga što mi je on govorio nije u zapletu romana, pa ipak, u tekstu je suština našeg odnosa.”
Da verodostojno izmašta Balkan, Tei su pomogle i dve posete regionu dok je roman nastajao: njeno letovanje u Hrvatskoj, i novinarsko-spisateljski zadatak u Srbiji krajem 2008, gde ju je poznati magazin „Harpers bazar” poslao da napiše reportažu o vampirskim mitovima (posle čega su mnogi delovi romana revidirani). „Tada sam ponovo otkrila Beograd”, izjavila je „Njujork tajmsu”. „Primetila sam promene u samom gradu, u stavovima ljudi i emotivno se ponovo povezala sa mestom i kulturom na način koji mi je bio potreban da oblikujem priču današnjih dana.”
Roman je otkupljen samo na osnovu prvih 60 strana: literarni agenti ovde su dovoljno vešti da prepoznaju ono što vredi. Tea Obreht je ovih dana na turneji po Americi na kojoj promoviše knjigu (koja je inače u momentu pisanja ovog teksta – sreda ujutru – na 11. mestu najprodavanijih u najvećoj internet knjižari, „Amazonu”).
Naravno, predmet je velike pažnje, raspitivanjima o tome kada je počela da piše (kada je imala osam godina), kada je počela da uči engleski (još u Beogradu, gledajući crtane filmove sa piratskih kaseta), o piscima koji su najviše uticali na nju (Gabrijel Garsija Markes i njegova „Ljubav u doba kolere” – „Volim kako se poigrava sa čitaocima”, kaže), gde živi (Itaka, oko 350 kilometara severozapadno od Njujorka)…
I, naravno, već razmišlja o drugom romanu, svesna da ima izuzetno težak zadatak da drugom knjigom opravda reputaciju koju je već stekla fenomenalnim uspehom prve.
Milan Mišić
objavljeno: 19.03.2011.
