Izvor: Blic, 07.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magična moć plavog kamena
Sveto englesko tlo uznemireno je prošle nedelje, po prvi put u poslednjih 40 godina, kada su se arheolozi okupili da razreše večitu zagonetku Stounhendža: kada je i zašto izgrađen ovaj praistorijski spomenik? Projekat će trajati do 11. aprila i podrazumeva iskopavanje tla u samom centru spomenika, koje bi moglo da pomogne u preciznom datiranju trenutka kada je prvi misteriozni niz plavog kamenja postavljen u Stounhendžu, jednom od najpoznatijih, ali i najzagonetnijih britanskih obeležja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Vođe projekta su dvojica najvećih britanskih stručnjaka za Stounhendž, profesori Tim Darvil sa Univerziteta Bornmaut i Džof Vejnrajt iz Društva antikvara. Oni veruju da su plavi kamenovi prvi put postavljeni oko 2600. godine p.n.e, ali priznaju da je taj datum, u najboljem slučaju, okviran. Originalni blokovi su uklonjeni nekih 200 godina kasnije, ali još ima nade da se u zemlji nalaze njihovi ostaci.
Istraživači veruju da plavi kamen, koji se nalazio u srcu kružnog spomenika, krije tajnu istinske svrhe Stounhendža kao mesta isceljenja. Oni su ubeđeni da je kameni kompleks predstavljao nešto poput „neolitskog Lurda" - mesto hodočašća radi isceljenja. Neki dokazi koji podržavaju ovu teoriju nađeni su među ljudskim posmrtnim ostacima, koji imaju jasne znake skeletne traume, kažu Darvil i Vejnrajt. Na nekima je vidljiva operacija na lobanji, drugi su hramali, treći su imali polomljene kosti. Savremenom tehnikom utvrđeno je da je većina tih ljudi prešla veliku razdaljinu da bi stigla do jugo-zapadne Engleske, što navodi na zaključak da su tražili natprirodnu pomoć za svoje boljke. Darvil i Vejnrajt su uporedo tragali i za izvorištem plavog kamena i pronašli ga u brdu Preseli u zapadnom Velsu, 250 km daleko od Solzberijske ravnice na kojoj je uzdignut Stounhendž. Neolitski natpisi pronađeni u Velsu nagoveštavaju da su praistorijski ljudi verovali da plavo kamenje ima magičnu, a lokalne vode isceliteljsku moć.
Darvil i Vejnrajt se nadaju da će iskopavanje dokazati kako slična uverenja leže i iza nastanka Stounhendža, tako što će potvrditi da je originalno tlo svetog kruga unutar spomenika prvobitno bilo sačinjeno od plavog kamena.
„Ovo iskopavanje plavog kamena je vrhunac našeg šestogodišnjeg istraživanja u Preseli brdima, koje je bacilo novu svetlost na večito pitanje zašto je Stounhendž izgrađen. Iskopavanje će nam dati tačan datum dolaska plavog kamena iz Preselija u Solzberijsku ravnicu i pomoći nam da razumemo društvo koje je preduzelo jedan tako ambiciozni projekat. Tako ćemo konačno moći da kažemo ne samo zašto i kada je tačno postavljen prvi kamen već i da razrešimo problem koji je opterećivao mnoge velike umove od srednjeg veka naovamo: zašto je plavi kamen bio toliko važan da je bilo opravdano prevaliti toliki put da biste ga doneli. Verujemo da će ovaj projekat jednom za svagda otključati misteriju Stounhendža," kaže profesor Vejnrajt.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da je plavo kamenje, prosečne težine od pet tona po bloku, nekako dovučeno do mora, stavljano na ogromne splavove i potom prevoženo rekom Ejvon.
Arheolozi veruju da se, pre nego što je plavo kamenje postavljeno, Stounhendž sastojao od kruga drvenih stubova i greda, izgrađenih oko 3.100 p.n.e.
Projekat iskopavanja finansira britanska TV stanica Bi-Bi-Si, koja će na jesen emitovati specijalnu emisiju posvećenu ovom istraživanju.
Čovekova želja za večnošću
Od dolina Inda i Nila do Orknijskih ostrva, obala Bretanje i džungli Jukatana, uspravno postavljeni kamenovi od po pedeset tona, pojedinačno, u redovima ili poređani ukrug, svedoče o čovekovom naporu da preraste život i načini nešto što će trajati večno. Ove velelepne megalitske tvorevine daleko su nadživele svoje stvaraoce, ali s njihovom porukom dolazi i tajna njihovog stvaranja, podsećajući nas da ljudi nikada nisu svesni moći onoga što su stvorili. Od mnogih zbunjujućih megalita, najimpresivniji i najpoznatiji je Stounhendž. U ravnici pokraj Solzberija u južnoj Engleskoj nalaze se ostaci dva koncentrična kruga velikih, koji opasuju redove manjih kamenova. U ranom srednjem veku ovaj skup je dobio ime „Stounhendž" (Stonehenge - na staroengleskom „viseći kamenovi"). Stounhendž je izgrađen u tri faze. Prva faza, nastala pre pedest vekova (oko 3.100 p.n.e.) sastojala se od ukrug postavljenih uspravnih greda okruženih jarkom. Oko 2.600. god p.n.e. čitava konstrukcija ponovo je izgrađena, ovoga puta u kamenu. Korišćen je takozvani plavi kamen, vrsta eruptivne stene, nazvan tako jer poplavi kada se pokvasi ili kada je sveže izlomljen. Treća faza dala nam je Stounhendž kakav danas znamo, izgrađen oko 2.300 p.n.e. Plavi kamenovi (oko 1.80 m visine) su izvađeni i preraspoređeni, a oko njih su postavljeni duplo krupniji monoliti od peščara. Svaki par monolita ili menhira (od bretonskog ili velškog „dugi kamen") postavljenih uspravno bio je povezan na vrhu horizontalnom kamenom gredom. Iako niko ne zna kako su ovi monoliti uzdignuti uspravno (najveći su teški oko 45 tona), njihov raspored je pažljivo osmišljen: poređani su tako da prvi zrak sunca na dan letnje dugodnevice pada tačno duž njih. Letnja dugodnevica počela je da privlači moderne turiste sedamdesetih godina 19. veka, a 1905. zabeležena je prva paganska ceremonija koju su izveli pripadnici Drevnog reda druida. Od 1985. godine upotreba Stounhendža u ritualne svrhe je strogo kontrolisana, a stvarna svrha ovog kamenog kompleksa ni dan-danas nije razjašnjena.
