Izvor: Blic, 16.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magarac i dud
Magarac i dud
Jadan je to društveni trenutak u kome bahati prostak pokušava biti kulturan, civilizovan i spreman na odbranu od agresivnog primitivizma. Taj, pak, nije kriv. Kada je on bio osion, nije ga se sklonilo sa javne scene, kao što se sada ne sklanja njemu slične, a s kojima je, navodno, u sukobu. Nije u sukobu. Na istom su poslu.
Srbija podseća na Vajmarsku republiku. I tamo je, ono malo vremena što je trajala, izgledalo da je na pomolu civilizacijski, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kulturološki i duhovni prevrat. Nije bio. Ostalo je nešto umetničkih dela, vrhunskih, uostalom. A onda su počele da se kotrljaju glave.
Ima li u Srbiji velikog kulturnog procvata? Ne baš. Više je reč o ograničenosti, licemerju i demagogiji onih koji bi morali biti nosioci jednog takvog prevrata. Udobnost, materijalna ili etička, obično dovodi do nekog oblika agresije. Kada se reči počnu umnožavati, počinju dela.
Pa, počela su.
Medijski bojkot je, razume se, besmislen. Ali, između bojkota i promocije postoji ogroman prostor normalnog novinarstva. Šta bi to imalo značiti? Valjda to da demokratski, civilizacijski orijentisani mediji daju prostor samo onoliko koliko je zasluženo. Jeste, prostaci, glupaci, primitivci svakako jesu medijski zanimljiviji od normalnih, staloženih, pametnih i obrazovanih. To, međutim, ne znači da zaslužuje višak medijskog prostora. Lupetanje, pljuvanje, laž i demagogija, kao što smo se dugo uveravali, caruju onda kada um zataji, kada je pamet na odmoru, kada 'pametniji popuštaju'. A zna se ko onda vlada svetom. To se može omogućiti medijskom učestalošću, a može se i svesti na tačnu meru. Ako nije kasno.
Kad se laž i demagogija, pravdanje zločina i veličanje zla, zaodenu u nacionalno ruho, tada valja ponavljati onu Ršumovu patriotsku pesmu, jednu od lepših, uostalom: 'domovina se brani lepotom/i čašću, i znanjem/domovina se brani životom/i lepim vaspitanjem'.
Sve drugo je sudar magarca i duda.
Mutanti nalik nama
'Iks-ljudi 3, poslednje uporište' reditelja Breta Ratnera
Iz 'Marvelovog' carstva stripa Holivud već podugo crpi dragoceno gorivo, i nije čudo da je posle prva dva filma sa oznakom 'X-men' (koji su zajedno doneli više od 700 miliona dolara) usledio i još jedan domaći rad na istu temu. 'Iks-ljudi 3' (2006, trajanje l04 min.) ovoga puta ne potpisuje autor prethodnih poglavlja Brajen Singer, već Bret Ratner, uz pomoć scenarista Sajmona Kingarda i Zaka Pena. Kao i obično, u stripovima ove vrste, sa slobodnom mešavinom horora, naučne fantastike i negativne utopije, 'Iks-ljudi 3' kreću sa zanimljivom antibušovskom metaforom, uvodeći nas u razjedinjeno američko društvo u kojem mutanti predstavljaju društveni sloj koji čak ima svoju zaštitu u Ministarstvu za mutante! Ovaj prvi deo filma je i najpikantniji, premda smo slutili da će se ovaj začin ubrzo rasplinuti u neobaveznoj treš kritici društva.
Pošto je čovekova evolucija proizvela klasu posebnih stvorenja sa nadnaravnim moćima, vlada je došla do nove tehnologije koja poseduje serum sa mogućnošću vraćanja mutanata u normalu. Ali šta je normalno u svetu poput našeg? Pred ovim ponuđenim izborom lideri mutanata se razilaze: profesor Zavijer (sjajni Patrik Stjuart) jeste za saradnju sa vlastima, dok je Magneto, harizmatični vođa (u upečatljivom tumačenju sera Jana Mekelena), protiv poručujući: nama nije potrebno lečenje, mi smo lek!
Mutante je teško usaglasiti, jer oni sami međusobno ratuju i neprekidno polemišu. To me na nešto blisko podseća. Radnja filma topi se u nizu brzih i povremeno fantastičnih epizoda, od kojih je najfascinantnija pohod mutanata do 'Alkatraza', u kojem je laboratorija za serum, preko čuvenog mosta u San Francisku koji sada vodi do ovog mitskog ostrva! Ovaj mračni i povremeno zbrkani horor svoju vizuelnu lepotu i ubedljivost ponajvećma duguje velikom majstoru fotografije Danteu Spinotiju. U svakom slučaju, reč 'poslednje' iz podnaslova filma ne važi. Biće toga još.
