Izvor: Politika, 18.Avg.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maestro devete umetnosti
Časopis „Gradac” posvetio je poslednji broj stvaralaštvu Andrije Maurovića koji je obeležio čitavu epohu jugoslovenskog stripa
Kao što je svaki broj čačanskog časopisa „Gradac” posvećen neobičnim kreativcima, tako i ovaj novi otkriva stvaralaštvo Andrije Maurovića (29. mart 1901. Muo, Boka Kotorska – 2. septembar 1981. Zagreb), čoveka koji je obeležio čitavu epohu jugoslovenskog stripa, a posebno zagrebačku školu. Maurović je klasik, koji je filmski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kadrirao crteže (uživao je u vesternima), i vizuelizovao čak i svoje pornografske maštarije u devetoj umetnosti. U Gradcu su objedinjeni tekstovi Zdravka Zupana, Slavka Draginčića, Rudija Aljinovića, Vere Horvat-Pintarić, Ranka Munitića, Bogdana Tirnanića, Veljka Krulčića, Ješe Denegrija, Stanka Lasića, Slobodana Šijana, Vase Pavkovića i drugih.
– Tematski, po mestu i sadržaju radnje, Maurovićevi stripovi, najčešće raspredaju priče o događajima iz davnih vremena, sa Divljeg zapada, sa dalekih mora, a zaleću se i u budućnost naučne fantastike… Iza žanrovske i narativne faktografije Maurović, u stvari, iznosi priče o mnogim ljudskim nastojanjima, o čovekovim borbama ne samo sa drugima, sa okolinom, nego pre svega sa samim sobom i u samom sebi. Maurovićev svet jeste svet u kojem se vodi neprestana bitka između zlih i dobrih sila…, mišljenje je Ješe Denegrija.
Stvaralački put Andrije Maurovića počinje dvadesetih godina 20. veka u Zagrebu, gde je upisao Likovnu akademiju, sa preporukom Ivana Meštrovića, ali školovanje nije završio zbog toga što je kod nekih profesora izazvao negodovanje radeći različite grafičke poslove. Iako nije postao akademski slikar, Maurovićev talenat svejedno se ispoljio u svoj raskoši. „Crta plakate za Litografiju Rožankovski, zidne slike za kuhinje, ilustruje knjige, crta karikature, sarađuje kao ilustrator u listovima ’Koprive’, ’Novosti’, ’Kulisa’, ’Smilje’, ’Ženski svijet’. U tom periodu radio je gotovo svu grafičku opremu u Zagrebu i za kratko vreme postao najbolje plaćeni primenjeni umetnik”. Godine 1935. Maurović je za zagrebački dnevni list „Novosti” uradio svoj prvi avanturistički strip „Vjerenica mača”, a zatim i naučnofantastične stripove „Podzemna carica” i „Ljubavnica s Marsa”, scenarija, po književnim predlošcima, Krešimira Kovačića.
Godine 1936. za „Novosti” je crtao vestern stripove „Trojica u mraku” i „Sedma žrtva”, zatim i stripove „Gospodar zlatnih bregova”, „Sablast zelenih močvara”, pa u zasebnim sveskama „Poslednju pustolovinu Staroga Mačka”, po scenariju Franje M. Fuisa, reportera „Novosti”, jednog od najpoznatijih zagrebačkih novinara tridesetih godina. Sa Fuisom je pokrenuo „Miki strip”, 1938. godine priredio je prvu samostalnu izložbu slika „More i mornari” u knjižari „Kugli” u Zagrebu, i nastavio da neumorno stvara žanrovski raznolike stripove. Slikar i strip autor uvek su bili ukršteni u njegovoj ličnosti.
– Bio sam vrlo živ dečak, pravi vrag. Sve me je zanimalo, bio sam svugde gde se nešto događalo. To je, mislim, veliki dar sudbine, ta radoznalost, želja da se sve vidi, da se u svemu sudeluje. Bez toga, čini mi se, ne bih ni postao slikar… pre sveštenik – jedan je od komentara Maurovića uz njegovu nacrtanu autobiografiju.
Na početku rata ustaške vlasti dva puta su ga hapsile, u to vreme crtao je stripove nacionalnog, pustolovnog i istorijskog žanra, a 1944. u avgustu odlazi u partizane i uključuje se u rad u umetničkom odeljenju Zavnoha. Posle rata pored stripova crtao je propagandne plakate, razglednice…Od 1956. do 1960. godine stalni je ilustrator u vojnom ilustrovanom listu „Front” iz Beograda, a radi i ilustracije za biblioteku „Lastavica” Narodne prosvjete, biblioteku „Džepna knjiga” iz Sarajeva, kao i džepnu biblioteku „Orbis” iz Beograda. Početkom šezdesetih godina 20. veka u „Mladom zadrugaru” objavljuje prvi kolor strip „Ukleti brod”, a u „Večernjem listu” „Gričku vješticu”, po M. J. Zagorki.
Krajem šezdesetih za „Plavi vjesnik” sa Rudijem Aljinovićem objavio je i dve epizode stripa „Povratak Starog Mačka” posle čega prestaje da radi na stripu, da bi se 1970. vratio slikarstvu. Izložba stripova Andrije Maurovića u Galeriji Nova u Zagrebu, upriličena je 1976. sa studijama Vere Horvat-Pintarić i Mladena Hanzlovskog.
Poznavaoci su u Mauroviću videli autora stripa koji nikada nije bio žanrovski opredeljen, koji je bio toliko svestran da je Rudi Aljinović napisao: „Živeti u Hrvatskoj tridesetih i četrdesetih godina 20. veka značilo je živeti s Maurovićem.” U stripu je ostao blizu četiri decenije, njegove ilustracije u dečjim slikovnicama „mnogim mališanima predstavljale su ulazak u svet likovnog”, mnogo je uradio na području novinske slikovne priče, domaćice su njegovim „zidnim slikama” ukrašavale kuhinje, bogati su od njega naručivali platna velikih formata, dok je „za svoju dušu slikao marine i žanr-prizore iz primorskog života”.
Maurović je jednom izjavio da je i sam proživljavao drame svojih junaka, a na pitanje da li bi, da se ponovo rodi, proživeo isti život, odgovorio je neočekivano: „Možda ću vas razočarati, ali voleo bih da se nikada nisam ni rodio. Buda kaže da je bolje ne inkarnirati se u telo na ovom svetu…”.
Marina Vulićević
objavljeno: 19.08.2013.
.jpg)
