Izvor: SEEcult.org, 09.Feb.2016, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MOJE IME JE DAVID. JA SAM DEČAK IZ VODE
Svako od nas je sreo, upoznao ili cuo za nekog Davida. Ali niko od nas ga zapravo ne poznaje. Sem njegovih roditelja i najblizeg okruzenja. Cak i oni znaju samo nagovestaje njegovih potreba, insinuacija, namera i zelja. Davida ne poznaje ni sam David. Danas je on, sutra Petar, Milan, Tom..
Moj David je cisto, mirisno dete, vecito dete. Ciste duse, nejasnih misli, naivan i nevin. Zivi u svetu maste, oslobodjen moranja, strahova, racionalnih i iracionalnih, stavova osnovanih i neosnovanih, >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << bez potrebe da svet spozna onakvim kakav jeste. Nema potrebu za dokazivanjem, prilagodjavanjem, osvajanjem. David nema potrebe, bar ne one nama srodne.
A David je dete sa, kako ga je sistem prozvao, "posebnim potrebama", a da mu za uzvrat nije ponudio mogucnost zadovoljenja bar nekih. David nije dete na inkluziji, mada bih volela da mi neko objasni kako ona u zemlji Srbiji uopste izgleda. David nema personalnog asistenta kao sto ga nemaju ni mnogi na pomenutoj inkluziji. On ima najbolje asistente:oca, majku, brata, baku i deku i novostecene drugare u "Specijalnoj skoli " ili kako se to zove. Ni drugari nemaju posebne potrebe. Oni se svi zajedno ili svako ponaosob raduju, smeju, razumeju.
I dok sam lezala i drzala malenu Davidovu rucicu, odgovarala neiscrpno na neiscrpno ista pitanja, David me je poljubio i rekao: VOLIM TE. Verujem mu. On prosto voli bez razloga, smeje se iz srca i oseca bez zadrske.
Ali, sta ce biti sa Davidom i svim drugim Davidima kada o njima prestanu da brinu personalni asistenti, porodice ili neki drugi dobri ljudi, ili se "uspesno" okonca proces inkluzije? Sta cemo im ponuditi? Da nastave da plivaju kroz zivot sami kako su to do tada i cinili. I najzad, sta ce biti sa Davidom kada oseti potrebe poznate nama koji plivamo, plovimo, jedrimo, surfujemo.
Mozda je bolje biti David.
