Izvor: B92, 01.Jun.2010, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
M.V.Ljosa " Rečnik zaljubljenika...
Ovoga puta o nečemu što ne pripada žanru fikcionalne proze, ali je s druge strane delo jednog od najvećih proznih pisaca našeg vremena i čita se sa podjednakim zadovoljstvom kao i njegovi najbolji romani.
Elem, za potrebe izvesne francuske edicije čija izdanja nose naslov: „Rečnik zaljubljenika u"" Mario Vargas Ljosa kompilirao je svoje tekstove nastajale u dugom periodu od četrdesetak godina koji na ovaj ili onaj način imaju veze sa Zelenim kontinentom. Rezultat, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dabome, nije nikakav suvoparni, faktografski popis koji donosi puku nomenklaturu relevantnih istorijskih i geografskih pojmova. Sasvim suprotno – pred nama je fascinantno delo u kome jedna od u svetskim okvirima najrespektabilnijih figura iz tog dela sveta predstavlja lični pogled na svoj matični kontinent.
Mada knjiga obrađuje mnoge folklorne pojmove, među kojima su korida ili brazilski fudbal (o kojima autor izriče zanimljive, donekle neočekivane stavove), najveći broj odrednica, kao što se moglo i očekivati, bavi se piscima i literaturom. Tako ovaj rečnik donosi uzbudljiva svedočanstva o Vargas Ljosinim susretima sa nekim od ključnih imena hispanoameričke književnosti – između ostalih sa Huliom Kortasarom i Karlosom Fuentesom. Ništa manje nisu dragocena ni druga njegova razmišljanja o svojim kolagama i njihovom stvaralaštvu. Izuzetno mi je zadovoljstvo priuštila mogućnost da na srpskom jeziku čitam Vargas Ljosine opservacije na teme kao što su Donosova psihička labilnost ili Puigovo otkrivanje sopstvenih homoseksualnih sklonosti tokom odrastanja u nekoj argentinskoj zabiti gde caruju mačizam i predrasude. Odrednice ovog rečnika nemaju, međutim, samo tu dokumentarističku vrednost. Peruanac kritički zadire u pojedine aspekte dela najvećih pisaca kontinenta, a uverljivo i znalački piše i o izvesnim pitanjima koja pripadaju odnosu umetnosti i društva. Geneza književne i umetničke slave jedno je od njih. Tako peruanski pisac ocrtava način na koji su Borhes odnosno Frida Kalo prešli put od lokalnih autora poznatih samo uskom krugu recipijenata do svetskih imena i pronicljivo detektuje mehanizme koji u jednoj takvoj tranziciji deluju.
Ipak, društvena i politička dimenzija verovatno su ono najzanimljivije što ovaj rečnik nudi. Promena socijalne klime ocrtana je sjajnim detaljem u kome Vargas Ljosa ostarelom Luisu Bunjuelu objašnjava kako „sada država subvencioniše književnu i umetničku avangardu, a boemija je znak jevtinog konformizma, a ne pobune". Gubljenje nekih iluzija koje je autorova generacija imala tokom šezdesetih godina još jedna je tema koja se provlači kroz mnoge odrednice. Tekstovi o kubanskoj revoluciji i Če Gevari donose ne samo Vargas Ljosina sećanja na jednu epohu i njene aktere već, što je možda još interesantnije, i njegovu politička gledišta i istoriozofske stavove o pojavama kakve su socijalizam ili demokratija. Kako se ovaj pisac, dabome, aktivno bavi i politikom, još jedna od zanimljivih strana ovog rečnika jeste ta što se pažljivim čitanjem njegovih odrednica (koje su nastajale u periodu od nekoliko decenija) može donekle rekonstruisati i razvoj njegove političke misli.
Ukratko, ogromno je mnoštvo građe kompresovano na ovih nepunih pet stotina stranica. U odrednice Vargas Ljosinog rečnika utkane su istorijske epohe od pretkolumbovskog doba naovamo, indijansko, evropsko i afričko nasleđe južnoameričkog čoveka, kao i drugi mnogobrojni činioci identiteta ljudi sa tog podneblja. Bogatstvo i raznolikost, ali i izazovnost obrađenog materijala toliki su da sam uveren kako ću i narednih godina otvarati ovu knjigu i iščitavati pojedine odrednice, i da će mi tek ta buduća čitanja u potpunosti otkriti njenu dubinu i obuhvatnost.
Najzad, skrećem pažnju na to da je ovaj rečnik samo jedan od mnoštva zanimljivih i vrednih naslova koji su se u našoj sredini pojavili zahvaljujući kući Službeni glasnik. Koristim priliku da, kao što sam već učinio na drugom mestu, i ovde ukažem na okolnost da Glasnikove knjige, pre svega one iz oblasti humanističkih nauka i religije, nemaju premca u ovdašnjem izdavačkom prostoru i da je ova kuća zaslužna za mnoge naslove koji su u našoj kulturnoj sredini prosto neophodni. Činjenica da je prevodilac dela koje se ovom prilikom našlo pred nama upravo Milan Komnenić, čovek koga, između ostalog, pamtimo i kao priređivača reprezentativnog izbora iz hispanoameričkog romana koji su pre nekih četvrt veka objavili udruženi izdavači one velike Jugoslavije, sama za sebe govori o kvalitetu ovog izdanja.
