Izvor: Politika, 15.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luvr u pesku Emirata
Od dopisnika Tanjuga
PARIZ, 14. januara – Plan za "Luvr u pesku", novi muzej u Abu Dabiju koji bi trebalo da se zove isto kao i slavni pariski muzej, izaziva poslednjih dana burne reakcije u francuskoj kulturnoj javnosti.
U uvodniku posvećenom toj temi, dnevnik "Mond" govori o "dijalogu gluvih" između pristalica i protivnika te ideje koji govore o sukobu kulturnih vrednosti i ekonomskih interesa.
Ugovor o razmeni između Luvra i muzeja u Abu Dabiju podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tehničku podršku, pozajmljivanje umetničkih dela i dozvolu za korišćenje imena. Brojni Francuzi smatraju, međutim, da je neobično da se muzej u Abu Dabiju, čija izgradnja košta oko 500 miliona evra, zove isto kao i pariski, iako nema mnogo veze s "matičnom" kućom.
Oko 2.000 ljudi su potpisali peticiju protiv "malog Luvra" u glavnom gradu Emirata, male zemlje prebogate naftom, u koji bi trebalo da bude prebačeno stotine dela iz kolekcije francuskog muzeja.
Potpisnici peticije su ustali protiv komercijalizacije muzeja i premeštanja dela iz njihovih kolekcija na druga mesta po svetu – više iz finansijskih nego umetničkih razloga.
Prethodni povod za diskusiju u ovdašnjoj javnosti bila je "operacija Atlanta" koju je Luvr izveo u SAD. Tada su u Atlantu, "grad Koka-Kole", prebačena remek-dela venecijanskog renesansnog slikara Rafaela i francuskog slikara iz 17. veka Nikole Pusena.
Predsednik Luvra, Anri Loaret, brani se izjavom da Luvr ne može da izostane sa "spektakularne internacionalizacije velikih muzeja".
Tendenciju "izmeštanja" su prvi započeli američki muzeji poput Gugenhajmovog koji već ima nekoliko "ispostava" po svetu, a sada planira da otvori još jednu – u Abu Dabiju! U istom gradu je nedavno otvoreno i istureno odeljenje Sorbone, vodećeg univerziteta Francuske i Evrope, osnovanog 1253. godine, a muzej savremene umetnosti "Centar Pompidu", planira da otvori ispostavu u Šangaju.
Za šefa Luvra, cilj "operacije Atlanta" nije finansijska dobit, već, kako je objasnio medijima, da muzej bude prisutan u jednom dinamičnom američkom gradu.
Oko 5,5 miliona evra, suma koju su za to izdvojile američke mecene, trebalo bi da potom bude uložena u preuređenje Luvra u Parizu.
U slučaju "Luvra na pesku", pak, podela u javnom mnjenju je dublja, iako će za pozajmicu umetničkih dela, među kojima su i neka remek-dela, pariski muzej dobiti 700 miliona evra.
Ta "internacionalizacija" muzeja otvara još neka važna pitanja, poput onih etičke prirode – šta će biti ako se, ne daj Bože, desi da vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata zabrane izlaganje aktova i slika verskog sadržaja? Istoričari umetnosti u Francuskoj zahtevaju zato da se odrede pravila za izvoz kulturnog nasleđa. "Ako nam je stalo do očuvanja i izlaganja našeg kulturnog nasleđa u inostranstvu, onda moramo utvrditi po kojim principima se umetnička dela mogu koristiti kao valuta za razmenu", napisao je nedavno jedan istoričar umetnosti u "Mondu".
Glavni argument pristalica te nove tendencije u Francuskoj jeste da će od novca imati koristi nacionalni muzeji. Bogato kulturno nasleđe je uvek bilo sredstvo kojem su francuske diplomate rado pribegavale da bi osnažile svoju političku i ekonomsku poziciju u svetu, pa bi, prema njima, taj ugovor mogao da posluži za učvršćenje uticaja u svetu ne samo Luvra već i francuske nacije.
Komentator pariskog "Liberasiona" nije, međutim, propustio da odluku slavnog pariskog muzeja protumači ekonomskim razlozima, pošto su zalivske zemlje glavno tržište za izvoz francuske robe – od luksuznih proizvoda do novog Erbasovog aviona A-380. "Nafta je skupa, a Erbasovi avioni se u poslednje vreme slabo prodaju", primetio je komentator ovog dnevnog lista.
Ana Otašević
[objavljeno: 15.01.2007.]
.jpg)
