Izvor: Glas javnosti, 28.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luvr je moj atelje,Ulica moj muzej
Premijera dokumentarnog filma „Braco Dimitrijević: Louvre Is My Studio, Street Is My Museum“ (Luvr je moj atelje, ulica je moj muzej) pionira konceptualne umetnosti iz sedamdesetih godina prošlog veka okupljenih oko Studentskog kulturnog centra, zakazana je za 28. septembar u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Prisustvovaće joj, kako je najavljeno, i sam Dimitrijević, koji već godinama živi u evropskim prestonicama i Americi.
Snimljen ove godine, film koji je režirala >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Gordana Brzović po scenariju Aleksandre Biton i Nene Dimitrijević prati Dimitrijevićevo stvaralaštvo od prve samostalne izložbe koju je kao desetogodišnji dečak priredio u Sarajevu, preko prvih konceptualnih radova šezdesetih godina prošlog veka, njegove međunarodne karijere, do izložbi najnovijeg datuma u Filadelfiji i Pekingu. Muziku u filmu potpisao je Malkolm Meklaren, jedan od rodonačelnika panka i nekadašnji menadžer kultnog pank benda Seks Pistols.
U dokumentarcu o Bracu Dimitrijeviću predstavljene su različite faze umetnikovog rada, od radova sa „Slučajnim prolaznikom“ do instalacija u koje su uključena remek-dela najprestižnijih muzejskih zbirki među kojima su Tejt galerija, Centar Žorž Pompidu, Gugenhajm Muzej u NJujork, Ruski državni muzej u Sankt Peterburgu...
Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka umetnik je radio seriju „Postistorijski triptisi“, u okviru kojih je pravio ambijentalne aranžmane sa originalnim delima starih majstora. Uz odobrenje najvećih muzeja na svetu Dimitrijević je slike Pola Sezana aranžirao vilama, a radove holandskog majstora Van Ajka pomorandžama i ananasom.
Savremenici, umetnici, kustosi, kritičari, među kojima su Kristijan Boltanski, Mat Dilon, Frenk Geri, Janis Kunelis, Aron Levi, Žan Hjubert Martin, Malkolm Meklaren, Akile Bonito Oliva.. govore o delima Brace Dimitrijevića.
Film u kome je obilato korišćen arhivski materijal predstavlja jedinstveno svedočanstvo o Dimitrijevićevom radu i njegovom uticaju „na neokonceptualne umetničke tendencije, ali i revolucionarnoj epohi internacionalne umetnosti posle šezdeset osme godine“.
