Izvor: Politika, 01.Jul.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luk i strela na Divljem zapadu
Film „Sezona ubijanja“, u kojem Travolta glumi Srbina sa iritantno (pre)tvrdim i snažnim ruskim akcentom, delimično je izvan uobičajenih stereotipa jer je u njemu i Amerikanac „loš momak“
Karlove Vari – Prvi dani 48. festivala Karlove Vari protekli su u znaku holivudske megazvezde Džona Travolte. Prvi put se publici poklonio na svečanosti otvaranja kada mu je uručen Kristalni globus za izuzetan doprinos svetskom filmu. Drugi put, već sutradan, pred svetsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijeru filma „Sezona ubijanja“ Marka Stivena Džonsona, kada se gledaocima obratio rečima: „Ovo je mali film za dva glumca. Nije politički film, već ima poruku da rat utiče na ljude i njihovu svest. Rat u ovom filmu je samo mikrokosmos dva čoveka. Upozoravam vas na to da ima scena nasilja, ali ono nije bez smisla.“
Ushićenje gledalaca što su uživo sreli seks-simbola s kraja sedamdesetih godina prošlog veka, nezaboravnog Denija Zuka („Briljantin“) i Tonija Manera („Groznica subotom uveče“), tokom projekcije „Sezone ubijanja“ polako se pretvaralo u uzdahe razočarenja, i što je najgore i pogubno za svaki dramski triler – čestog glasnog smeha, izazvanog navalom besmislica sa velikog ekrana. Ni Džon Travolta a naročito ne Robert de Niro nisu zaslužili da se nađu u filmu koji se već posle tridesetak minuta, zahvaljujući „inovacijama“ scenariste Evana Doertija i reditelja Džonsona, od akciono-dramskog trilera pretvara u bljutavu parodiju.
Naime, „Sezona ubijanja“ je ispuštena prilika, što je šteta, jer osnovna ideja vodilja i nije tako loša. Naprotiv, u odnosu na američke filmove u kojima su Srbi po pravilu loši momci, „Sezona“ je čak neuobičajen film. Ovo je priča o ponovnom susretu dva veterana bosanskog rata, istovetna po tome što su u ratu i jedan i drugi počinili užasne stvari. Jedan je Srbin (Džon Travolta), drugi je Amerikanac (Robert de Niro), a autori filma sugerišu njihovu vojničku srodnost, istovetni nagon za lovom i ubijanjem, ali i istovetnu želju za pronalaženjem sopstvenog mira i oproštaja kroz ispovest.
„Sezona ubijanja“ u tom smislu ispada iz uobičajene filmske matrice natrpane klišeima i stereotipima. Drugim rečima, i Srbin i Amerikanac su „loši momci“, s tim što je Amerikanac, jer radnja filma se ipak dešava na njegovoj teritoriji a i glumi ga De Niro, nešto simpatičniji.
Srbin zvani Emil Kovač (gle „tipičnog“ srpskog imena!), u tumačenju Džona Travolte, simpatičan ne može biti. Em nosi bradu, poput vehabije, em stalno iritantno govori engleski, sa potencirano tvrdim ruskim akcentom, em ono malo što u uvodnoj i završnoj sceni (snimljene ko zna gde sa ukomponovanim kadrovima sa ulica Beograda i gro plana Hrama Svetog Save) progovori na „maternjem“ blage veze nema sa srpskim jezikom. Uz to, Emil Kovač je u ratu bio pripadnik „Škorpiona“, kako se to u filmu kaže: „pripadnik radikalnih Srba koji su se svetili što su prvi napadnuti, pa su prekoračili dozvoljenu silu i počinili genocid nad muslimanima...“
Iz jednog od flešbekova doznaje se i da su Kovaču muslimani silovali majku i sestru, pa potom spaljivanjem pobili celu porodicu. Kroz flešbek se saznaje i da je Kovač svog američkog ratnog protivnika kao pripadnika kopnenih snaga NATO-a upoznao tako što ga je ovaj, „oslobađajući logor u Manjači“, zarobio zajedno sa drugim „škorpionima“, spustio ih na kolena vezanih ruku na leđima i, krajnje vojnički nečasno, streljao mecima u potiljak, ali njega lično metak nije usmrtio već teško ranio. Taj i takav Emil Kovač svoje posleratne godine proveo je u traganju za identitetom svog američkog neprijatelja. Kada je konačno doznao da je reč o Bendžaminu Fordu, koji krajnje asocijalno i sa nesnosnim bolom u nozi (ratna povreda) živi usamljenički život u kolibi na udaljenim obroncima planine Apalači, rešio je da ga potraži. Ispostavlja se, ne toliko da bi mu se osvetio i ubio ga, već više da bi od Bendžamina izmamio ispovest pred bogom (!)...
Sve što potom sledi jesu scene lova čoveka na čoveka, i to lukom i strelom(!?), jezive scene neviđenih, međusobnih krvavih tortura posle kojih ni jedan od aktera da trepne a kamoli da padne u nesvest od bola (to su scene koje su izazivale glasni smeh u sali). Ovakve scene čine dve trećine filma i reditelj ih forsira u očiglednoj nameri da popuni sve narativne praznine i scenarističke manjkavosti od kojih se davi ovaj filmski triler. Paradoksalno, triler bez imalo napetosti, sa predvidljivim tokovima i sa preforsiranom upotrebom kultne pesme Džonija Keša „Ne nosi pištolj u grad, sine“, zbog čega je ista obesmišljena.
Posle projekcije filma najbolji komentar dao je jedan mladi češki gledalac uzviknuvši „Zašto De Niro? Zašto? Šta ti je ovo trebalo“, dok je Travoltina konferencija za novinare prošla u pitanjima o njegovoj ljubavi prema pilotiranju, njegovoj nesebičnosti tokom operacije spasavanja postradalih od uragana „Ketrin” u Nju Orleansu, kada je tamo poslao svoj privatni avion i slično. Jedino što se korisno moglo čuti jeste to da se za ulogu u „Sezoni ubijanja“ odlučio jer je to bila šansa da posle 37 godina svoje filmske karijere konačno zaigra uz svog idola Roberta de Nira. Ovo im je prvi, a s obzirom na rezultat sasvim moguće i poslednji, zajednički nastup.
----------------------------------------------
Dvadeset i sedma slika Lordanove „Okupacije“
Lordan Zafranović u dokumentarnom filmu Pava Marinkovića
U atraktivnom programu dokumentarnih filmova „Izvan prošlosti“ našao se i hrvatsko-češki dokumentarac „Okupacija, 27. slika“, hrvatskog pisca i reditelja Pava Marinkovića. Reč je zanimljivom biografskom portretu slavnog jugoslovenskog i hrvatskog reditelja Lordana Zafranovića, nekadašnjeg najtalentovanijeg „praškog đaka“ i ličnosti koja i dan-danas izaziva velike kontroverze u hrvatskoj javnosti, o čemu svedoči i Marinkovićev film.
Pričajući o Zafranoviću i njegovom filmskom opusu, njegovom boravku i životu u Pragu, autor se ipak najviše fokusira na „skandale“ koje su u hrvatskoj javnosti izazvali filmovi u kojima Zafranović kazuje i ukazuje na ustaštvo u Hrvatskoj: „Okupacija u 26 slika“ i naročito dokumentarni film „Testament“, zbog čega je legendarni Lordan bio nazivan svakakvim imenima, smatran izdajnikom i personom non grata... Marinković temeljno pristupa i svom filmskom junaku i njegovom okruženju, otkrivajući i neke nepoznate detalje iz rediteljeve biografije. Film je već otkupila češka televizija koja će uskoro biti suorganizator velike retrospektive filmova Lordana Zafranovića u Češkoj.
Inače, „Okupacija, 27. slika“ , samo je jedan od čak šest hrvatskih filmova koji se ove godine prikazuju na festivalu u Karlovim Varima.
Dubravka Lakić
objavljeno: 02.07.2013.
