Izvor: Blic, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ludo, burazere!
Ludo, burazere!
Naslov je preuzet iz crtanog filma, ali se besprekorno uklapa sa temom. Prošlu TV nedelju, pored referendumske panike – uzgredni predlog slogana, gramatički prilagođen centralnoj ciljnoj grupi : 'S histeriju u istoriju!' - obeležio je 'Grand festival' (TV Pink), najveća i najraskošnija muzička priredba viđena na ovim prostorima, kojom je definitivno, bez dileme i ostatka, pokazano ko je ovde gazda. Pošto mi – kako god vam to zvučalo – tzv. narodna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muzika, u svim svojim oblicima, izaziva fizički bol, ne mogu ništa da kažem o pesmama, ali posetiocima sa druge planete, koji nikada ništa slično nisu videli, mogao bih da ponudim sledeći opis: na pozornici veličine prigradskog naselja neki veseli ljudi su svirali i pevali, voditelji su u najavama do četiri reči bili na visini zadatka, republike bivše Grand države učestvovale su u glasanju 'k’o na Evroviziju', podeljene su nagrade od kojih bi prosečna srpska porodica mogla da othrani nekoliko generacija i svi su nastavili da sviraju, pevaju i igraju celim putem do banke, slamarice i/ili čarape.
Produkcijski koncept bio je savršen u svojoj jednostavnosti, zamišljen i realizovan po klasičnom, nepogrešivom obrascu 'trpaj sve što imaš, ne pitam šta košta', dok je narod, koji je muzici dao i srce i dušu i ime, složno uzvikivao: 'Da, da i da!'. S druge strane, ne možete zamerati ljudima što su zahvatili iz riznice čija im je vrata sistem tako podmuklo velikodušno otvorio, posebno što deo njihovog truda, očigledno, odlazi na izgradnju dostojanstva profesije i, još posebnije, što se, za razliku od mnogih istih, samo gorih, koji i dalje glume građanske pečurke, otvoreno deklarišu kao 'narodnjaci'. Ludo, burazere? Sve luđe i luđe.
'Vrtoglavica' Elfride Jelinek
U kritičkom osvrtu na 44. Međunarodni filmski festival u Beču, prošlog ponedeljka sam pomenuo jedinstvenu programsku celinu, 'Moj izbor' Elfride Jelinek. Više prijatelja, poznanika, pa i neznanih ljudi mi se javilo s molbom da iznesem podrobnije šta je činilo izbor ove neobične spisateljice. Sredinom leta, direktoru Viennala Hansu Hurhu učinilo se da bi bilo zanimljivo kad bi gospođi Jelinek, koja decenijama živi povučeno i ne pojavljuje se nigde, čak se nije ni pojavila pre dve godine da lično preuzme Nobelovu za književnost, ponudio da odabere filmove po svom ukusu. Elfride Jelinek je kontroverzna ličnost, mnogi joj zameraju levičarsko opredeljenje, što je u zapadnim društvima častan izbor, za razliku od naše sredine u kojoj je zločinačka rabota bračnog para Makbet iz Požarevca uprljala ideju evropske levice.
Na opšte čuđenje gospođa Jelinek je prihvatila ponudu, sastavila listu od šest najznačajnijih filmova i za katalog festivala napisala poseban esej. Ponudila je ove filmove: 'Vrtoglavicu' (1958) Alfreda Hičkoka, 'Ljudi mačke' (1942) Žaka Turnera, 'Ljubav je hladnija od smrti' (l969) R.W.Fasbindera, 'Hotel izgubljenih duša' (l997) Dejvida Linča, 'Put bez povratka' (1979) Ulrike Otinger i 'Karneval duša' (1962) Herka Harvija. Izvrstan izbor. Svi filmovi su od jutra do mraka prikazivani u prepunim dvoranama bioskopa 'Uranija', u petak 20. oktobra, na 60. rođendan poznate spisateljice. Gledao sam prvu jutarnju projekciju Hičkokove 'Vrtoglavice' u restauriranoj verziji. Bio je to veliki pogodak za festival i filmsku kulturu bečke prestonice.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
