Izvor: Blic, 29.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lubarda 1907 - 2007“
Retrospektivna izložba povodom jubileja Petra Lubarde koju su organizovali MSU i Narodni muzej Crne Gore produžava se do 11. maja. Izložba je hit u Beogradu, s pravom, iz više razloga. Pre svega, sagledava opus našeg u svetu najpriznatijeg umetnika, čije delo iziskuje da ga svako vreme čita na svoj način, jer odiše ličnom snagom i predstavlja slikarevu ličnu kartu.
Uspeh jedne izložbe, međutim, meri se i ličnom snagom autora koncepcije. Kustos Petar Ćuković ju je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znalački podelio na nekoliko tema - mora, samoća, rad/zid, plod, logor, zjap, čvor, sev, krik, epilog i zločin - što gledaocu olakšava razumevanje Lubardinog dela. Katalog je takođe osmišljen onako kako dolikuje oboma, sugeriše vizuru, ne zanemaruje nijedan detalj iz biografije, pa i onaj da je Lubarda odbio da uđe u Odbor za podizanje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. („Lovćen je sama priroda stvorila kao najlepše umetničko delo", „(Njegoš) je želeo da mu Lovćen bude spomenik" i „ne treba kršiti njegovu volju", iz Lubardinog pisma Odboru). Izložbu upotpunjuje elektronska čitaonica čiji je tvorac Aleksandra Mirčić, dok projekcije filmova o Lubardi bacaju svetlo na pređašnja tumačenja i svedočanstva.
Sama postavka slika „jako zasićene svetlosti, kao i jake osenčenosti" (Isidora Sekuilić) blješti na belini za ovu priliku podignutih pregradnih zidova i doprinosi da Lubardini predeli deluju mućno kao zauzdan mladi konj. „Lubarda je bio slikar ceremonijalnih enterijera jugoslovenskog socrealizma... Otuda je Muzej „25. maj", odnosno danas Muzej istorije Jugoslavije, verovatno najpodesniji muzejski prostor za ovu retrospketivu, jer ovaj prostor i jeste pravljen kao ceremonijalni prostor visokog socrealističkog modernizma" (Branislava Anđelković).
Šteta što izložba ne nudi posetiocu nijedan suvenir! Muzejima/organizatorima bi se sigurno isplatilo da su npr. na majice otisnuli „Guslara", „Kamenu pučinu", „Mačka", a posebno „Kosovski boj".
