Izvor: Blic, 17.Avg.2011, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lopovi najviše vole Rembranta i Pikasa
Nedavna krađa Rembrantovog crteža “Presuda” u hotelu “Ric-Karlston” u letovalištu Marina del Rej u Kaliforniji samo je najnoviji primer ukradenih dela velikih majstora u 2011. godini. Za razliku od holivudskih filmova, u kojima ovakve pljačke najviše podsećaju na film “Ocean’s Eleven”, krađe velikih dela likovne umetnosti često su zapravo prilično jednostavne, a ponekad i trapave, što se vidi i iz “Blicovog” pregleda najvećih krađa slika ove godine... Rembrantov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << crtež "Presuda” ukraden iz hotela "Ric-Karlston” u Kaliforniji
Rembrantov crtež "Presuda” ukraden je u ponedeljak za samo 15 minuta, i to tako što je jedan član bande zagovarao kustosa izložbe koji je postavljao ovaj crtež na zid galerije, dok je drugi iskoristio priliku i ukrao delo vredno 250.000 dolara.
- Kada se kustos okrenuo prema Rembrantu, delo je nestalo - rekao je predstavnik policije Stiv Vitmor. Kamere u ovom luksuznom hotelu su zabeležile trenutak krađe, i delo juče bez većih problema pronađeno
.
Inače, zanimljivo je da su Rembranotova dela najčešće kradena nakon Pikasa, i to sa 81 dokumentovanom krađom u poslednjih 100 godina.
Ipak, Pikaso je očigledno omiljeni slikar svakog kradljivca umetničkih dela koji drži do sebe. Samo ove godine u centru pažnje javnosti našla su se dva slučaja: krađa Pikasovog crteža iz 1965. godine u galeriji "Vajnstin” 25. jula i slučaj umetnikovog električara Pjera Gveneka, kod kojeg je poronađen 271 Pikasov rad ukupne vrednosti 115 miliona dolara.
U slučaju galerije "Vajnstin”, uhapšen je kradljivac Mark Lugo, i to zahvaljujući video-nadzoru. Kada mu je policija ušla u stan, tamo su našli ne samo crtež "Tete de Femme” vredan 275.000 dolara, zbog kojeg su ga jurili, nego i svojevrsni mini-muzej nestalih slika koje je pokrao za samo mesec dana. Advokat Marka Luga tvrdio je da njegov klijent nije nikakav sofisticirani lopov, nego samo veliki ljubitelj vrhunske umetnosti koji je razvio kompulsivnu naviku da ih krade...
Zanimljiv je i slučaj Pikasovog bivšeg električara Pjera Le Geneka, koji je tvrdio da mu je veliki umetnik poklonio bezmalo 271 sliku, a koje je on čuvao u svojoj kući punih 40 godina. Svet je ostao bez daha kada je električar otkrio šta sve ima, ali Pikasovi naslednici su uspeli da na sudu ospore Le Genekove tvrdnje da je reč o poklonima, pa je utvrđeno da je većina slika nestala neposredno nakon umetnikove smrti, kada još nije bio urađen kompletan inventar crteža i slika.
Jedna od pljački godine desila se u julu u Torontu, kada je nekoliko lopova upalo u galeriju "Canadian Fine Artsin” i doslovno strgnulo sa zida 11 slika ukupne vrednosti 400.000 dolara. Iz video-snimka koji su zabeležile kamere vidi se da su provalnici ljudi od izuzetnog ukusa jer su pravo s vrata dotrčali do najskupljih slika koje su nepogrešivo prepoznali, a tu su bila dela poznate kanadske grupe "Sedam”.
Lovac na kradljivce slika
Robert Vitman
Verovatno najveći lovac na kradljivce umetničkih dela je bivši agent FBI-a Robert Vitman, zahvaljujući kome su vraćena mnoga dela, među kojima su Rembrantov autoportret iz 1630, vredan 36 miliona dolara, jedna od originalnih kopija Ustava SAD, dve slike Fransiska Goje, pet dela Normana Rokvela, orlova pera iz ratne kape indijanskog poglavice Džeronima... Verovatno najpoznatiji je slučaj hapšenja kradljivaca Rembrantovog autoportreta, koji je ukraden u spektakularnoj akciji u decembru 2000. godine, kada su lopovi upotrebom auto-bombi i glisera iz švedskog Narodnog muzeja izneli najvrednija dela ove ustanove. Vitman je bandu razbio tako što se predstavio kao trgovac umetničkim delima koji Rembranta želi da kupi za potrebe mafijaša iz istočne Evrope. Hapšenje je palo u sobi jednog hotela u Kopenhagenu, kada su danski specijalci kradljivcima stavili lisice u trenutku kada su doneli sliku u hotel i dogovorili se za cenu za Rembranta od 250.000 dolara.
Video-nadzor došao je glave još jednom lopovu, Kalvinu Gonzalesu, koji je u maju iz njujorške galerije "Menhetn” ukrao delo američkog apstraktnog ekspresioniste Franca Klajna "Black Ink”. On je iskoristio trenutak nepaženje obezbeđenja i strgnuo Klajnovu sliku vrednu 225.000 dolara i ugurao je u torbu. Zanimljivo je da obezbeđenje ništa nije primetilo ni pola sata kasnije, kada je Gonzales već poprilično odmakao, ali je uhapšen samo dva dana kasnije.
Međutim, ne kradu svi lopovi slike iz koristi. Francuski kolekcionar Stefan Brajtvizer dobio je u aprilu novu optužnicu zbog toga što je u njegovoj kući pronađeno 28 dela starih majstora. Brajtvizer je još 2002. godine priznao da je iz raznih evropskih muzeja, galerija i dvoraca ukrao ogromnu količinu slika, a u svoju odbranu rekao je da je on samo "pasionirani kolekcionar”. Inače, on je sin poznatog alzaškog umetnika Robera Brajtvizera, a njegova majka pokušala je u jednom trenutku da ga spase zatvora tako što je bacila u kanal 100 slika iz njegove kolekcije koje su kasnije restaurirane.
Pikasov crtež “Tete de Femme” (275.000 dolara) i Mark Lugo snimljen kako ga nosi u ruci dok napušta galeriju “Vajnstin”
Franc Klajn: “Black Ink” (225.000 dolara)
Slika Đorđa Morandija pronađena u gepeku kabrioleta u Italiji (300.000 dolara)
“Mao” Endija Vorhola pronađen kod jednog kradljivca iz Italije (deo kolekcije vredne 3,6 miliona dolara)
Egon Šile: “Devojka s naočarima za sunce”, (neodređena cena)
Rembrant: “Presuda”, crtež ukraden za 15 minuta iz hotela u Kaliforniji (250.000 dolara)
Jedno od interesantnijih hapšenja desilo se u maju u Italiji, kada je zbog prebrze vožnje zaustavljen kabriolet čiji vozač nije imao vozačku dozvolu, ali je zato u gepeku imao ukradenu sliku Đorđa Morandija vrednu 300.000 dolara. U njegovoj kući policija je kasnije našla još 12 ukradenih slika, među kojima i jedan "Mao” Endija Vorhola. Sve slike pripadale su Paoli Folon, udovici belgijskog umetnika Žan-Mišela Folona, koje su ukradene pre pet godina i čija je vrednost procenjena na 3,6 miliona dolara.
Hadžić i Modiljani
Našoj javnosti je ove godine verovatno najzanimljivija bila veza koja je otkrivena između haškog optuženika Gorana Hadžića i ukradene slike Amadea Modiljanija "Portret muškarca”. Prema navodima policije, Hadžićeva lokacija na Fruškoj gori otkrivena je kada je praćen trag Modiljanijeve slike koju je Hadžić nameravao da proda kako bi obezbedio novac za skrivanje. Slika "Portret muškarca” procenjena je na između 10 i 15 miliona evra. Kada je o ratnim zločinima i umetničkim delima reč, poznati su i slučajevi otkrivanja slika koje su nacisti ukrali tokom Drugog svetskog rata, među kojima je i čuveni crtež Egona Šilea "Maedchen mit Sonnenbrille” („Devojka s naočarima za sunce"), koji je bečki muzej „Albertina" vratio potomcima prvobitnih vlasnika iz jevrejske porodice Majlander.
