Izvor: Politika, 31.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalni smak sveta
... i endemske vrste u "Nacionalnom parku Srbija 2", doterane i u novom ruhu
Čitajući o raznim stanovnicima "Nacionalnog parka Srbija" koji je krajem decembra 1999. godine objavio "Kreativni centar" iz Beograda, mislili smo da se šetnja tim Parkom, ipak, bliži kraju i da se čudne živuljke i raznorazne štetočine neće više slobodno šetkati putevima i šumama Srbije. Takvu su nam, bar, nadu pružili Dragoljub Ljubičić Mićko, kao pisac onoga što se dešava u "Nacionalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parku Srbija" i ilustrator Dobrosav Bob Živković.
Mislili smo to, priznajemo naivno, i kada se desio 5. oktobar 2000, a očigledno su tako mislili i autori, Ljubičić i Živković; no, mašta je prevazišla nadu, i tako je sada pred nama ponovo isti tandem sa prirodnim nastavkom, novom knjigom "Nacionalni park Srbija 2". Kod istog izdavača.
Na naslovnoj strani je otirač sa iskrenim "Wellcome", vrata kroz koja ulazimo u Nacionalni park 2, pored njih uramljeni portret neimenovanog kriminalca (ko će da nagađa, isti su) i sredstvo za spasavanje naivnih stanovnika Parka – venac belog luka. Da li zbilja spasava? Baš je puno tih endemskih vrsta koje su se zapatile u Nacionalnom parku: mnoge su posle 5. oktobra u novom ruhu, i doterane da ih ni majka rođena ne bi prepoznala. Čak se i naivni (Zapostavljeni) građanin koji je u Nacionalnom parku Srbija bio Trinaestus prasus transformisao: sada je postao, sasvim u trendu sa tranzicijom, Razbienus kasicus prasicus. Oni nabolje, on nagore...
Dragoljub Ljubičić Mićko stanje u Nacionalnom parku Srbija, u Poseti broj 2, karakteriše onako kako većina nezaštićenih stanovnika istog misli, kao Polusmak polusveta, znači ni ovde ni tamo, ni na nebu ni na zemlji već samo KOD NAS, a sve po leđima naivnih. Transformacije u meri u kojoj se ubuduće može govoriti o sasvim novim vrstama Parka su očigledne: tu su Jako Prepredeni Bankar Njam-njam, pa Strani investitor zvani Transvestitor ili Stransvestit, pa Prevejani Perač Para Maestro di "keke bjanke", pa Razmahani Domaći Tajkun u dve varijante Selica ili pobegač i Stanarica ili preuzimač... O podmlađenom Medijskom Mogulu Pinkidinkis Nikonedotakisu, o Političko-burazerskom neradniku, o Kriminalizovanom Pendrektualcu, o Divljoj šalterskoj službenici i o Razgologuženoj Prosvetiteljki da ne govorimo...
Mnogo je našeg jada u ovoj knjizi čijim se stanovnicima smejemo na sav glas, a tek se onda osvešćujemo da smo to mi i da su to ljudi oko nas (Crnogorci su jednim delom, kako kažu autori, otišli u "Oplemenjeni park Crna Gora").
Ljubičić daje nepresušnu inspiraciju ilustratoru Živkoviću, njih dvojica su tandem koji nam je u "Nacionalnom parku 2", tekstom i crtežima odgonetajući nimalo lake mimikrije raznih specija na srpskom prostoru, dao "nepobitan dokaz da se dogodilo ono što smo nazvali Polusmakom Polusveta, odnosno da su sve one dugo željene promene, neposredne posledice Izbornog udara (tada naglašavane kao suštinske) ostvarene samo polovično i to ne uvek najbolje..." Ima, međutim, u ovom satirikonu jedno poglavlje koje brine i o zdravlju Srba. Šta Srbi, dakle, jedu? "Možda ponajviše – sami sebe. A od čega sit od toga i debeo." A tu ni beli luk, poželjni začin u susretu sa preobraćenim i teško prepoznatljivim predatorima i karnivorama, kako bi se lakše svarili, ne pomaže.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 31.05.2007.]
