Izvor: Danas, 21.Sep.2015, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudski život u totalitarnom režimu
Reditelj prve autorizovane pozorišne adaptacije distopijskog romana "Vrli novi svet" Oldusa Hakslija promišlja o tome zašto je humanocentriči aspekt ove priče važniji nego ikad u današnjem sebičnom i tehnologijom navođenom, potrošačkom svetu.
Oldus Haksli napisao je "Vrli novi svet" 1931. u senci Prvog svetskog rata, kraha Vol strita i razornog virusa gripa koji su pokosili milione života. Versajski sporazum izvajao je novu Evropu, dok su strujovodi, automobili, serijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << proizvodnja, novi masovni mediji i avioni i dalje menjali svet. Engleska je bila u davljeničkom grču depresije, ali nauka i tehnologija obećavale su bolju budućnost: svet gde bolest, dirindženje i beda više ne postoje. Svega nekoliko pisaca bilo je odvažno da se suprotstavi ovom naivnom optimizmu, ali u "Vrlom novom svetu" Haksli je to hrabro učinio. NJegov rad je sada adaptirao Don King za pozorište i to na najuvaženijim scenama Velike Britanije i izaziva publiku da uradi ono što je Haksli učinio pišući roman.
Hakslija su brinuli oni koji su u društvu ostali bez glasa, oni koji su na milosti i nemilosti svemoćne elite. NJegova ideja bespomoćne mase je i dalje goruća tema naše popularne kulture. Primer su holivudski filmovi poput "Igara gladi", koji u svoj sci-fi futurističkoj odori nepogrešivo pokazuje kako se "elita" igra masama - niskobudžetnim potrošačima. Istovremeno, servira nam se priča da je miroljubiv (utopijski) život jedino moguć tamo gde su stvarne ljudske emocije iskorenjene (Divergent, Insurgent, Humans, Utopia...) Sve su ovo teme koje je roman napisan pre 84 godine učinio neverovatno važnim i očiglednim. Reditelj King se nada da će adaptacija knjige otvoriti oči publici kao što je to učinio Haksli. Izazov za predstavu biće da podvuče Hakslijevu važnost za današnje društvo, ali i to kako je precizno predvideo toliko problema koji "tiltuju" svet 21. veka.
Kingova adaptacija romana "Vrli novi svet" prenebregla je futurističke pejsaže, leteće menažerije i magiju tehnike koje su izvor sci-fi maštarija i umesto toga fokusira se na ljudsku priču u bespoštednom totalitarnom režimu. To je svet u kojem ljudi misle da su vazda srećni, da uvek dobiju ono za čim čeznu i nikad ne požele što ne mogu da zaimaju. U tom svetu caruje artificijelno, surogatno bilo da je u pitanju miris, ukus ili materijal. Život nastaje u epruveti, a deca su uslovljena da prevashodno budu potrošači koji jure seksualno zadovoljstvo i duboko su posvećeni služenju Svetskoj Državi. Ovde su prave emocije i ideali prošli kao veštice iz Salema, koncepti poput porodice, religije, saosećanja i časti su jednostavno zločin, a istorija je samo prošlost (History is bunk - Henry Ford).
Don King smatra da adaptacija Vrlog novog sveta može i mora jasno i glasno da se obrati svetu 21. veka u kojem smo zarobljeni porivom za lakim zadovoljstvima bez odgovornosti i gde je banalna popularna kultura "opijum za narod"... Svetu u kome nas dan za danom velike kompanije primoravaju da se odreknemo privatnosti i nadziremo prijatelje i porodicu uz pomoć društvenih mreža. Hakslijeva ideja o "opipljivim" interaktivnim filmovima predvidela je rijaliti, selfije, masovnu pornografiju i internet voajerizam. Predvideo je i "klinike za eutanaziju" u modernoj Evropi, a njegova strahovanja o genetskom inženjeringu danas su se pokazala i te kako opravdanim.
Predviđanje košmarne budućnosti
Predvideo je Haksli, na primer, načine na koje tehnologija u rukama moćne elite može da kontroliše proces donošenja odluka i to preko socijalnih mreža, pornografije, komercijalizacije seksa, advertajzinga i rijaliti televizije. Predvideo je i sveprožimajuću nadmoć droga/lekova kako legalnih, tako i ilegalnih i način na koji će lekovi poput ritalina "obuzdati" sve veći broj dece. Genetski inženjering, eutanazija, narodna lutrija pa čak i korupcija u svetskoj sportskoj vrhuški našli su svoje mesto u košmarnoj budućnosti "Vrlog novog sveta".
