Izvor: Blic, 07.Jan.2016, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Simović: Sebi smo najveći neprijatelji
Spolja ti zakivaju prozore i vrata! A ti im iznutra dodaješ eksere, napisao je živi klasik naše književnosti.
U godini koja je upravo minula izašao je Zbornik o stvaralaštvu Ljubomira Simovića ("Koraci" 2015, priredio R. Mikić), u kojem, između ostalog, stoji da Simovićevo delo "kazuje istinu o nama, našim zabludama, oholosti i zaboravljenoj duhovnosti, našoj nespremnosti da se suočimo sa samima sobom i malo dublje sagledamo u suštinu sopstvenih poraza, nesreća i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stradanja"... (J. Tonić).
Razgovor neformalno počinjemo pominjanjem njegovog čuvenog komada "Putujuće pozorište Šopalović" i replike: "Dolazi potop, tonu lađe, planine, kontinenti! A mi hoćemo da se spasemo od potopa penjući se na stolice!", zatim pesničke trilogije "Planeta Dunav", koje nema u knjižarama...
Pevajući (u trilogiji "Planeta Dunav") o čoveku obuvenom u moćne državne čizme (pesma "Čizme"), kažete: "Zašto su ti obuli te čizme? / Zar zato da, štiteći njihove trbuhe, / šutiraš i razbijaš naše glave?". I pitate ga: "Zar ćeš obuven u krvave čizme / leći u zemlju, kraj bosih otaca?". Nije li ovo jedna od ključnih dilema danas?
- "Čizme" sam napisao 21. maja 2000, posle brutalne intervencije policije protiv demonstranata u Beogradu. Pesma je objavljena na prvoj strani vanrednog izdanja lista "Danas". Ona je deo celine s pesmom "Pogled prema Beogradu sa desne obale Dunava", u kojoj se pojavljuje neki prosjak i božjak "koga / par čizama pretvori u boga". Danas imamo masovno učlanjivanje u vladajuću stranku. Ja to doživljavam kao masovno obuvanje čizama. Ubeđen sam da to tako doživljavaju i oni koji se učlanjuju.
U "Pesmi o ekserima" kažete "spolja ti zakivaju prozore i vrata! / a ti im iznutra dodaješ eksere"...
- Neću reći ništa novo ako kažem da smo mi često sami sebi najveći neprijatelji. Pogledajte samo ova dva primera. U listu "Pančevac" nedavno je objavljen tekst u kojem se ideja o podizanju spomenika vojvodi Knićaninu u Pančevu ocenjuje kao "nekritičko posrbljavanje Vojvodine"... Na nedavnom skupu jedne od stranaka vladajuće koalicije u Novom Sadu, čelnik te stranke je doviknuo: posle izbora, "videćemo se u oslobođenoj Vojvodini!". Znaju li ti ljudi koje zle duhove bude i prizivaju svojom glupom i neodgovornom retorikom? Znaju li kojom se vatrom igraju i koliko bi ta igra mogla da nas košta?
U ciklusu "Deus ex machina", u pesmi "Glave pod poklopcem", pojavljuju se ljudi koji pitaju da li bog radi na drva ili na struju, i da li se uključuje i isključuje. Kako kad kome zatreba. Znači li to potpuni poraz duhovnosti u našem vremenu?
- Nažalost, ja ove stihove, što bi rekao Crnjanski, "nisam isisao iz prsta".
Kako zapravo izgleda naša realnost, posebno ona politička? Šta su u njoj ključni momenti?
- Naveo bih samo jedan od tih "ključnih momenata". Jedan čovek je 2007. godine izjavio da ne bi imao ništa protiv ako bi Srbija postala ruska gubernija. A birači su tog čoveka 2012. izabrali za predsednika Republike.
Kako vidite naše političke prilike i naše čelnike?
- Gledao sam novogodišnji intervju s predsednikom Republike na Televiziji B92. Karakteristična je bila scenografija kabineta u kojem je intervju obavljen. Verovatno s namerom da vizuelno i simbolično predstavi širinu predsednikovih interesovanja i kompetencija, tu prostoriju su toliko napunili svim i svačim da je ličila na magacin biroa za izgubljene i nađene stvari! Bilo je tu zastava i zavesa, ogledala, slika, telefona, laptopa, naslaganih knjiga, rasklopljenih knjiga i rukopisa na pultovima!... Mogli su mirno da unesu i lampek, motocikl, kengura, kokošku i kontrabas... Što je najlepše, i sam intervju je bio u dlaku isti kao ta scenografija!
Odavno ste, u jednom ciklusu svojih pesama, kazali da je prag Beograda voda. Da su prag Beograda njegove reke. Koliko je poznato, sada veoma brinete zbog projekta "Beograd na vodi", pratite reč struke, skupljate sve što se o tome piše, kritički se bavite time...?
- Projektu "Beograd na vodi" protive se svi oni koji nešto znaju o arhitekturi i urbanizmu, i svi oni koji znaju koliko je taj projekat pretnja duhu i identitetu Beograda. Vlast te ljude i njihove argumente dosledno i bezočno ignoriše. I dok vlast ne odustaje od te abudabizacije Beograda, široke naprednjačke mase, u demonstracijama pred Skupštinom, zahtevaju od Vučića da sve te arhitekte i urbaniste koji dokazuju da je taj projekat u mnogo čemu arhitektonski nepismen, i da sve te pravnike koji ukazuju na kršenje suvereniteta, Ustava i zakona Srbije, i da sve te ekonomiste koji opominju kakve sve finansijske Scile i Haridbe mogu iz tih mutnih voda izroniti - uhapsi!
Ako bi hteli da pohapse sve protivnike "Beograda na vodi", bio bi to posao mnogo većih razmera od one racije obavljene uoči Nove godine! I morali bi da sagrade zatvor mnogo veći od one kule koju, na obali Save, planiraju da podignu nebu pod oblake!
Protivnici ovog projekta okupili su se u pokretu koji su nazvali "Ne da(vi)mo Beograd!".
Ja mislim da bi otpor ovom projektu morao da se formuliše preciznije. I da bi morao da glasi: "Odbrana Beograda"!
80 godina života, 62 od prve pesme
Decembra 2015, napunili ste 80 godina, a i navršilo se 62 godine od kada ste objavili prvu pesmu "Balada o običnom čoveku". Ko je i gde je danas, šta misli i radi taj običan čovek?
- Bori se da preživi.
.jpg)
