Izvor: Blic, 02.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubitelj duha pobune
Ljubitelj duha pobune
Koncerti 'Moskovskog art trija', održani u Domu omladine prošle nedelje, spoj džeza i slovenskog muzičkog folklora, bili su nešto novo u odnosu na one tzv. vorld mjuzik orijentacije na koje smo dosad navikli. Predstavljanje novog albuma 'Bilo jednom, a danas se pripoveda' u prvi plan postavilo je životnu i muzičku filozofiju Mihaila Alperina, pijaniste, kompozitora i aranžera.
Celokupnom karijerom, od Moldavskog džez kvarteta do 'Moskovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << art trija', insistirate na krosoveru koji spaja džez i slovensku folk tradiciju. Zašto to smatrate bitnim?
- Ne možemo odvojiti muziku od života. Muzika je deo života, samo jedna od boja velike bašte u kojoj živimo. Priča o korenima i tradiciji nije samo zabavna priča nego je to pitanje života i smrti. Pričati o korenima, međutim, znači pričati o našem statusu posebnosti u ovom svetu. Svi smo jedinke za sebe, svako od nas nije isti kao ostali. Problem je u tome što mi to ne prihvatamo gledajući mnogo unaokolo. Gurđijev, jedan od najvećih mistika dvadesetog veka, rekao je da se ljudska bića suočavaju samo sa jednim problemom, samo sa jednim grehom - stalno se upoređuju! Sve ostalo dolazi iz ovog greha. Globalistički procesi unifikuju mnoge aspekte života, pa i muziku. Zašto se ograđujete od vorld mjuzik trenda kad je reč o muzici 'Moskovskog art trija'?
- Prvo posmatraš unaokolo pokušavajući da budeš kao drugi, kao Amerikanci, a zatim pokušavaš da ih imitiraš u svim aspektima, jedeš isto što i oni, oblačiš se isto kao i oni, pokušavaš da posmatraš, razmišljaš i osećaš kao oni! Ali nikad nećeš otkriti kako se zapravo oni osećaju, jer 'oni' nisu jedna osoba, nego hiljade različitih osoba, tako da nemaš šanse da uspeš i otud raširena frustracija. Ne zagovaram hermetizam. Govorim o tome da moramo da se 'spustimo na zemlju', da budemo bliski sopstvenom biću, ali istovremeno i otvoreni prema drugima.
Atmosfera na koncertima u Beogradu bila je po malo brehtovska, onakva kakvom je zamišljamo na ilegalnim sešnima Visockog! Otkud duh pobune na vašem koncertu?
- Postoji duh pobune… i jesam, na neki način, oduvek bio buntovnik. Studirao sam klasičnu muziku od pete godine života. Majka pijanistkinja jako je insistirala na klasičnom obrazovanju, a ja sam se onda iz pobune bacio na hevi metal. Imao sam bend u Ukrajini. Ako i kritikujem mlade u vezi sa tradicijom koju zanemaruju radi poistovećivanja sa trendovima, istovremeno, ne sumnjam u njih. Mladima treba ljubav, strpljenje i alternativa, mogućnost izbora. Ako izađeš iz 'Mekdonaldsa' i odeš u piceriju, to nije alternativa. Moraju im se pokazati sve različitosti da bi se 'skinuli' sa popa ili komercijalne muzike. Kako da ljudi danas zanemare uticaj medija kojima su izloženi, a koji učestvuju u kreiranju tržišta i ukusa?
- Na Istoku postoji institucija učitelja. Znači, ne političke partije, niti pokreti, to je sranje. Niti otac ili majka, koji ponekad mogu da preuzmu tu ulogu, ali nisu adekvatni jer najčešće moraš biti spreman da odeš što dalje od roditeljskih nazora da bi našao alternativu. U Moldaviji sam našao svog prvog učitelja... Osnovali smo Moldavski džez kvatrtet 'Kvarta'. On je bio violinista u Moldavskom simfonijskom orkestru, a sa mnom je svirao saksofon. Već je komponovao i preko njega sam naučio da ubacujem etno-elemente u džez i tetarski manirizam na scenu. Bio sam uplašen, ali prvo što mi je on rekao bilo je: 'Budi sumnjičav prema džezu!' Nađi, znači, slabosti onoga čime želiš da se baviš, nemoj biti fanatik. Milorad Pavlović
