Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2014, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubišin povratak kući

HOĆE li biti vraćeno ime šabačkom pozorištu i čast glumačkom bardu Ljubiši Jovanoviću - pitanje je koje se ponovo postavlja posle više od jedne decenije, a koje je nedavno aktuelizovao Radoslav Pavlović, dramski pisac i savetnik za kulturu predsednika Republike.Da podsetimo, ime jednog od najvećih umetnika Mačve i naše pozorišne scene, skinuto je odlukom odborničke većine DOS-a, sa obrazloženjem da je “bio komunista i narodni poslanik 1951. godine, koji nije ništa učinio na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rehabilitaciji, makar posmrtno, nastradalih Šapčana 1944. godine, po oslobođenju grada...” Uzburkala se tada kulturna javnost: ugledni umetnici ustali su u odbranu Ljubišinog nespornog lika i dela, Ministarstvo kulture tražilo je da lokalna samouprava (na čelu sa tadašnjim predsednikom opštine Dušanom Petrovićem) preispita odluku, a Savez dramskih umetnika protestovao je što se “na necivilizovan, nekompetentan i neodgovoran način prekraja istorija našeg teatra”... Upravni odbor šabačkog pozorišta prvo je tražio da se odluka povuče, ali je samo petnaestak dana kasnije izglasao promenu statuta kojom se omogućava brisanje imena glumačkog velikana. Sa samo jednim glasom protiv: ton majstora Branislava Ilića koji je podneo ostavku na članstvo u UO.Tako je posle dvadeset dve godine (od 1981. kada je ustanovio) grad “ukinuo” teatru Ljubišino ime, pa je glumac u rodnom Šapcu zapravo drugi put “ražalovan” - tri godine ranije, isto je učinjeno i sa svečanošću i medaljonom s umetnikovim likom. “Večernje novosti” su u dva navrata (2003. i 2007. godine) objavile seriju tekstova o ovoj nepravdi, ali je opštinska vlast ostala neumoljiva: novi gradonačelnik Miloš Milošević cinično je prokomentarisao da bi glumčevo ime moglo da ponese Jugoslovensko dramsko, “pošto je duže živeo u Beogradu nego u Šapcu, a pogotovo što ga i kolege uvažavaju”...Ovi, ničim zasluženi, vulgarni napadi ustremili su se na istog onog čoveka koji je 1971. godine sahranjen u Aleji velikana i na čiji je dan smrti, 15. juli, prekinuta utakmica Partizan - Crvena zvezda. Kada je reporter (inače Jovanovićev drug iz detinjstva) Radivoje Marković saopštio da je umro veliki glumac i član uprave Partizana - pedeset hiljada ljudi je ustalo da bi mu odalo poštu. Da li je posle jedanaest godina, konačno, sazrelo vreme da se ispravi nepravda i prevaziđu ideološki razlozi zbog kojih je učinjen greh prema jednom izuzetnom umetniku i čoveku?- Razlozi skidanja imena sa šabačkog pozorišta su smešni: smetalo je što je bio partizan i poslanik, a nije istraživao zločine partizana. Bojan i Mira Stupica, Oskar Danon, Raša Plaović, svi su bili komunisti, pa šta? Bili su elitna kultura i njihova imena su ostala zauvek u njoj - kaže za naš list Radoslav Pavlović. - Svi, navodni, motivi ondašnje vlasti su tanki i neodbranjivi. Ljubiša Jovanović je bio prvak HNK, Narodnog pozorišta, JDP. Igrao je u Pragu, Berlinu, u nekim velikim filmovima. Bio je čudo od glumca, uz to antifašista. Zato sam ovu priču vratio u javnost. Ne treba odustati.Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, Vojislav Brajović, podržava, kao i pre sedam godina, inicijativu da se preispita jedna ishitrena odluka. Prvak JDP i laureat nagrade s Ljubišinim imenom, kaže za “Novosti”:- Važno je preispitati i zaštititi ime velikog umetnika kao što je Ljubiša Jovanović, bez obzira na to ko je njegovo ime ugrozio i skinuo s teatra ili ko želi da ga vrati. Bez političkih prepucavanja. Postoje još živi svedoci koji mogu da govore o Ljubiši Jovanoviću, a naše udruženje se već jednom ovim povodom izjasnilo. Taj stav bi trebalo da se poštuje. Ne znam zašto su ga mrtvog ocrnili. Zadatak našeg Udruženja je ne samo da štiti pojedince i njihove interese, već kompletnu kulturnu baštinu.ANTIFAŠISTAU EKSKLUZIVNOM razgovoru za naš list 2003. godine, Mira Sanjina (1924 - 2010), prva supruga Ljubiše Jovanovića, izjavila je:- Sve ovo što se dešava s Ljubišinim imenom velika je sramota i primitivizam. Nikada nije bio politički angažovan, a narodni poslanik postao je zbog velikog ugleda. Na tom mestu je ostao kratko vreme. Uvek je bio prezauzet svojom profesijom, sav je bio u tome. Kao dobar i pravedan čovek, bio je i antifašista. Odlazak u partizane motivisan je begom od pogroma, ali je želeo i da se bori protiv Nemaca. Nije bio borac sa puškom u ruci, niti je učestvovao u borbama kao ni bilo ko od nas, umetnika. Igrali smo u Teatru narodnog oslobođenja, odlazili tamo gde je trebalo ohrabriti narod i uzdići moral. Pamtim to kao jedno plemenito vreme...

Nastavak na Večernje novosti...