Izvor: Politika, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav, smrt i đavo
O fondaciji Martina Skorsezea i filmovima Tarantina, Šnabela, Bele Tara, Fatiha Akina, Ferare i Folkera Šlendorfa
Od našeg specijalnog izveštača
Kan, 23. maja – "Razmišljao sam kako bi bilo divno da se na jednom mestu okupe uticajni reditelji iz celog sveta koji bi, pojedinačno u svojim zemljama, radili na finansiranju očuvanja i konzerviranja filmova, jer će u suprotnom oni zauvek nestati", kaže legendarni američki reditelj Martin Skorseze, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrazlažući odluku da se u bordu njegove fondacije "World Cinema Foundation" sada nađu i autori poput Vonga Kar-Vaija i Giljerma del Tora, Inaritua, Kuarona i Saleša.
Martin Skorseze je već godinama, kroz svoju fondaciju, veliki borac za konzerviranje i restauraciju starih filmova snimljenih na 35-milimetarskoj traci, i zahvaljujući tome Kanski festival je mogao da ponudi i bogat retrospektivni program uključujući i filmove Džona Vejna.
Restauracija i trajno očuvanje filmova, znači i očuvanje kulturnog identiteta, poruka je sa jučerašnje izuzetno posećene panel-diskusije i master klase Martina Skorsezea, počasnog gosta jubilarnog festivala, na kojem prevelikih uzbuđenja još uvek nema.
Uzbuđenje nije doneo ni novi žanrovski film, za mnoge, kultnog reditelja Kventina Tarantina iako će se, bez sumnje, njegovi fanovi opet radovati. Tarantinov "Otporno na smrt" (Death Proof), deo je još jednog diptiha Tarantino–Rodrigez (Rodrigez režira "Planeta terora") i hibrid akciono-automobilskih sudara i B-filma u stilu 70-ih prošlog veka, u kojem je autor i scenarista i snimatelj i reditelj. Tarantinu se ne može sporiti doslednost u rediteljskom stilu i estetici, čak ni autentičnost, ali mu se i te kako može staviti na teret činjenica da je, čak i od vratolomnih automobilskih jurnjava, uspeo da napravi dosadan film! "Otporno na smrt" je poput dva različita odraza u istom ogledalu. U prvom, loš momak pobeđuje, u drugom – on gubi. Veoma loš mačo je kaskader Majk (Kurt Rasel), majstor automobilskih sudara, vlasnik repariranog automobila otpornog na smrt. U prvom delu filma njegova glavna zanimacija je da prvo zavede, pa kolima poubija grupu devojaka iz jedne američke nedođije. Naravno, krv i delići raskomadanih tela, teku putem u potocima. U drugom delu filma, negde u Tenesiju, Majk nalazi nove žrtve, ali ih, avaj, loše procenjuje. Jer, ovu grupu čine filmadžijke: jedna šminkerka (Rozario Douson), glumica (Meri Elizabet Vinstid) i dve kaskaderke (Trejsi Toms i Zoe Bel koja je dublirala Umu Turman u "Kil Bil"). One ne znaju šta je strah, te će ubiti Majka njegovim oružjem, rasturiće ga namrtvo! Pre toga će mačo čak glasno plakati. Scene feminističkog, osvetničkog nasilja dovedene do ekstrema mnogima su se (kao ideja) dopale, ali ni to nije pomoglo Tarantinu da za ovakav film bude ocenjen više od jedne "palmice" (od pet mogućih).
Veće ocene zaslužio je "Skafander i leptir", film nezavisnog američkog slikara i reditelja Džulijana Šnabela, nastao prema istoimenoj autobiografskoj knjizi nekadašnjeg urednika francuskog "Ela" Žana Dominika Bobija. Jedini problem ovog duboko emocionalnog filma jeste u tome što je njegova tema – pravo na dostojnu smrt, već vrhunski eksploatisana u Amenabarovom delu "Unutrašnje more". Poput Amenabara, ali vizuelno-slikarski još moćnije, i Šnabel otvara široko polje za priču o čoveku zarobljenom u sopstvenom, bolesnom i odumirućem telu. U svojim mislima Žan Dominik (Matju Almarik) može da pomera planine i jaše na najvećim talasima, moć mašte njegov je trijumf nad smrću koja je neminovnost. Human film, teška tema obojena humorom...
U bojama mraka je i novi egzistencijalistički, crno-beli film mađarskog reditelja Bele Tara. "Čovek iz Londona", film dugih kadrova, sporog ritma i sumorne atmosfere, u najkraćem je priča o iluzijama i željama koje nikada neće biti ostvarene, o neprekidnoj čovekovoj težnji za slobodnim i srećnim životom. Uz vrsnog češkog glumca Miroslava Krobota u filmu igra i britanska glumica Tilda Svinton...
U konkurenciji za "Zlatnu palmu" je i "Na ivici raja", mladog nemačkog reditelja turskog porekla Fatiha Akina, koji je za "Glavom o zid", prvi film iz trilogije "Ljubav, smrt i đavo", 2004. godine u Berlinu osvojio "Zlatnog medveda". Ako je prvi film značio ljubav, ovaj drugi znači – smrt, i autorov pokušaj da subjektivno, ličnim simbolima i slikama, ukaže na kontradikcije unutar novog kulturološkog "rata" između hrišćanstva i islama. Film je sniman i u Nemačkoj i u Turskoj, i još jedan je uspeli primer autorove potrage za sopstvenom istorijom, prošlošću i sadašnjošću bivstvovanja unutar dve podeljene i međusobno različite kulture...
Za vedrije ponoćne tonove večeras će biti zaslužan novi film kontradiktornog nezavisnog američkog reditelja Ejbela Ferare, koji se u Kanu prikazuje počasno, van konkurencije. Ferarina muzička, ansambl komedija "Go-go priče", u kojem uloge tumače njegovi omiljeni glumci Viljem Dafo, Metju Modin, Bob Hoskins i Darija Arđento, delimično podseća na poslednji Altmanov film "Prerijski kompanjon", jer evocira uspomene na istiniti život iza scene jednog popularnog kabaretsko-plesnog kluba (Rej Rubi Paradajs).
Počasno, u programu "Omaž 60. rođendanu", prikazan je i film "Ulzhan" nemačkog reditelja Folkera Šlendorfa, snimljen u stepama centralne Azije. Autor svog glavnog junaka Čarlija (Filip Toreton), avanturistu ranjene duše, vodi u potragu za skrivenim starim blagom, na put potencijalne slave i uspeha, ali će ga dovesti do ljubavi i spasenja u vidu lepe nomatkinje Ulzhan (Ajanat Ksenbaji)... U ovom programu uz Šlendorfov film , prikazuju se i nova dela Ermana Olmija, Kloda Leluša i Džejn Birkin.
-----------------------------------------------------------
Kusturičin "Zavet" već putuje u svet
Iako je svetska premijera "Zaveta" Emira Kusturice zakazana za subotu, 26. maj, interesovanje za ovaj film dovedeno je do usijanja. Izveštaji sa kanskog Maršea za "Politiku" su još juče potvrdili da je "Zavet" već prodat za redovno prikazivanje u Nemačkoj, Italiji, Španiji i zemljama Beneluksa. Rano jutros stigla je i vest da će se "Zavet" naći i u redovnoj distribuciji u svim zemljama Istočne Evrope uključujući i Rusiju...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 24.05.2007.]
