Izvor: B92, 29.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav na istoku
Roterdam, ponedeljak 28. februar
Posle više godina pojavio se izuzetno kvalitetan film kao favorit za osvajanje jedne od tri nagrade Tigar. Iznenađenje je tim veće jer je reč o holandskom filmu.
Domaći filmovi jako retko ulaze u konkurenciju za nagradu u Roterdamu, a i kada je osvoje, (kao Tussenland 2002.) može se reći da nagradu osvoje iz sasvim ne-filmskih razloga.
Shanghai Trance Davida Ferbeijka je impresivan debitanski film >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji vas posle prvih pet minuta potpuno opčini svojom atmosferom, poput arome čaja od jasmina koji vam miriše najlepše na svetu, zbog čula mirisa izoštrenog od gladi, dok u dupke punom kineskom restoranu čekate da vam donesu prženi svinjski škembić u pauzi između dve projekcije.
Film prati odnose tri veoma različita para u savremenom Šangaju, gradu koji su mnogi nazvali Njujorkom XXI veka. Slobodno se može reći da je Šangaj sedmi glavni lik. Danju potpuno siv od neprekidnog smoga, noću blistav kao Tokio, Hong Kong i Seul zamotani u jednu džinovsku neprekidno rastuću betonsku džunglu. Ferbeijk je proveo dve godine u Šangaju i rekao je da je morao da pobegne.
Očigledno divlji istok ima i svoje neprijatne tajne uprkos šarmu koji privlači mnoge poput Jokema (lik u filmu), mladog holandskog arhitekte zaljubljenog u ćerku svojih šangajskih komšija.
Naravno da se postavlja pitanje koliko je autobiografskog u filmu i koliko je to zaista realna slika Šangaja, međutim savršena kontrola svakog detalja filma od kadriranja, preko zvuka, besprekorne glume do fotografije, muzike i montaže govori da ovaj kandidat za Tigra vrlo dobro zna šta radi i da će biti poznato ime u holandskoj pa i evropskoj kinematografiji u veoma kratkom roku.
Ukoliko ovaj film ne osvoji nagradu (a imajući u vidu slučaj Tussenland), to neće biti dokaz da je neki drugi film osvojio Tigra, već da je žiri opet odluku doneo iz socio-političko-geografsko korektnih razloga.
Nastavljajući temu o ljubavi na istoku moramo pomenuti film Ploj Pen-Ek Ratanaruanga. Ploj se bavi odnosom tajlandskog bračnog para koji se posle 7 godina zajedničkog života pretvorio u svakodevnu raspravu i neprekidnu borbu volje. Zvuči vam poznato?
U oba ova filma scene svađa su zastrašujuće uverljive i napisane jezikom koji svako sa malo više iskustva u emocionalnim petljavinama, može da prepozna.
U Ratanaruangovom filmu odnos dostiže tačku raspada kad muž, Vit pozove devojku, lik iz naslova, da provede neko vreme u njegovom hotelskom apartmanu dok čeka svoju majku sa dugog interkontinentalnog leta iz Evrope. Vit koji je upravo doleteo takvim letom iz Amerike spontano ponudi pomoć i time natovari sebi na vrat sedam godina prigušenog gneva svoje žene, nekadašnje zvezde Tai-filma.
Sjajan filmski detalj je sukob, u kom Vit odoli da popusti svojoj supruzi, savladavši je izjavom da se ne usuđuje da napravi scenu, jer je (kao bivša glumica) isuviše obuzeta time kako je drugi percepiraju. Kasnije se to u filmu potvrđuje suptilnim vizuelnim detaljima poput Denginog prikrivenog dolivanja alkohola u kafu, da niko drugi ne primeti i njenim-čas ovo čas ono; kontradiktornim izjavama.
Kontrast ovome su senzualne scene iz drugog hotelskog apartmana u kome spremačica vodi ljubav sa svojim mladićem, kelnerom iz hotelskog bara u kojem su se Ploj i Vit sreli.
Tajlandski cenzor nije imao razumevanjua za mladalačke strasti pa su ove scene bile skraćene u domaćoj verziji filma.
Uprkos svemu Vit i Deng su zajedno na kraju filma i znaju da se zaista vole.
Posle pet dana festivala utisak je da je ovogodišnja produkcija znatno bolja ili je do tog utiska doveo oštriji selektorski kriterijum.
Pročitajte više o ovoj temi: Snimaj, ma šta da se dešava!
