Izvor: Politika, 22.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Linija koja ima dušu
Rajko Milošević Gera specijalni je gost Sedmog međunarodnog salona stripa, koji se od 24. do 27. septembra održava u Studentskom kulturnom centru
Oni koji poštuju i vole umetnost stripa, a društvo je malo ali odabrano, znaju zašto ove godine, od 24. do 27 septembra, sigurno neće propustiti da posete Studentski kulturni centar. Pored uobičajenih predavanja, promocija, izložbi i konkursa, najavljenih u okviru programa svakog salona stripa, pa i ovog, sedmog po redu, jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ime privuklo je veliku pažnju – Rajko Milošević Gera.
Možda baš zato što je njegovom vlasniku, ako se izuzmu brojne nagrade koje je u karijeri dobio, pošlo za rukom nešto što retko kome tek tako pođe za rukom – upeo je da živi od onoga što voli, i to baš od stripa.
Ovaj umetnik i grafički dizajner, rođen u Beogradu 1959. godine, koji već skoro dve decenije živi i radi u Španiji, specijalni je gost ovogodišnjeg Salona i dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu. Uz Rufusa Dejgloua i dvojicu autora projekta Vudlends, Grega Koksa i Aleksandra Sotirovskog, koji su takođe gosti čije će radove posetioci tokom trajanja Salona moći da vide, Gera u Srbiju donosi dah svetske strip scene. Taj upliv svetskog i savremenog onima za koje je strip svakodnevica biće izuzetno dragocen, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da, kako sam Gera konstatuje, domaća strip scena zapravo i ne postoji.
– U Srbiji postoje snažni i kvalitetni karakteri koji bi mogli da budu scena. Ali scene u pravom smislu reči nema. Ono što je ljudima ovde potrebno jeste ekonomski bum. Bez ekonomskog buma nema scene. Jer, da bi ljudi shvatili da linija ima dušu, a to je suština ove umetnosti, oni moraju da budu dovoljno rasterećeni da bi uopšte mogli o tome da promišljaju i da se u to udubljuju. To će, nadam se, izvući mladi jednoga dana. Ja samo mogu da im budem na raspolaganju kako bih im u tome pomogao – kaže Gera u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”.
Poznato je da svet ima nekoliko centara stripa. Francusku i Belgiju, koje neguju njegovu umetničku stranu, Italiju i specifičan izraz njenih stvaralaca, Sjedinjene Američke Države čiji su autori imali, i danas imaju, superheroje kao lajtmotiv i odskora Japan, najmlađi ali i najveći centar, čiji je proizvod, takozvana manga, porušio sve rekorde u popularnosti. Kao nekada pank, kada se pojavio na svetskoj muzičkoj sceni. Međutim, iako ne živi ni u jednoj od pomenutih država, već u Španiji, Gera uspeva da bude u žiži zbivanja.
– Prvih nekoliko godina u Španiji izdržavao sam se radeći skoro sve, od reklama i animacije do saradnje sa pozorištima i agencijama. Upravo je početak devedesetih, kada sam i otišao iz zemlje, bilo vreme velike krize u svetu stripa. Pored krize na samom tržištu, pojavilo se japansko čudo, manga. On nas je naterao da se obnovimo. I dobro je što se pojavio, jer je razmrdao scenu. Sve što dođe moralo je da dođe i dobro je što je došlo, jer je bilo vreme za promene. Tako smo imali obavezu da se obnovimo. Danas, međutim, mogu da kažem da živim isključivo radeći stripove i srećan sam zbog toga.
Iako za sebe kaže da nije čovek koji ima planove, stvari se u njegovom životu jednostavno dešavaju kao da ih planira. Krajnji rezultat je zavidan.
– U mom životu dešava se zapravo toliko mnogo toga da neko vreme moram da glumim ozbiljnost. Trenutno radim na tri projekta. Za francuskog izdavača Glenat radim dva tekuća serijala „Zec sa Marsa” i „Hauard Blejk”, dok za DC/Varner Vertigo radim ediciju, odnosno serijal „Skelpd”, zajedno sa piscem Džejsonom Aronom. Ali, najdraže mi je to što sam dosegao stepen stvaralaštva u kojem me ljudi prepoznaju po autonomnom senzibilitetu koji unosim u rad, a ne po žanru ili školi kojoj pripadam. Jer, najbolje od sebe dajete tek kada prevaziđete okvire stila i žanra. To bih savetovao i mladima koji tek ulaze u svet stripa. Da neguju iskonsku radoznalost i žeđ da se svet upija, ne da bi se to isplatilo već da bi se žeđ kao takva ugasila. Plaši me samo to što je danas sve toliko dostupno da postoji opasnost od gubitka te iskonske želje – objašnjava Gera, poredeći vreme osamdesetih, kada je on počinjao, i vreme u kojem svi danas živimo, čiji je razvoj sve brži ali budućnost nije sve izvesnija. I pita se na kraju da li će ga mladi u tome demantovati?
M. Dimitrijević
[objavljeno: 23/09/2009]
