Izvor: Blic, 17.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Licem u lice sa Šekspirom
Licem u lice sa Šekspirom
Ove nedelje u londonskoj Nacionalnoj galeriji portreta otvorena je izložba na temu lica Vilijema Šekspira. Ili barem najpribližnije predstave o njemu koju ćemo ikada imati. 'Ljudima je privlačna ideja susreta sa njim lice u lice,' objasnila je Tarnja Kuper, kurator Galerije. Izložba privlačnog naziva: 'U potrazi za Šekspirom', pokušava da baci novo svetlo na vekovima dugu potragu za Šekspirovim pravim izgledom.
Deo odgovora na pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zašto toliko mnogo ljudi želi da zna kako je Šekspir izgledao - da li je, na primer, bio ružan ili zgodan - leži u tome što njegova dela pokazuju 'ogroman raspon ljudskih emocija - ljubavi, besa, posvećenosti, ljubomore - i ljudi žele da se sretnu sa autorom koji je to stvorio,' kazala je Kuperova.
Centralno mesto na izložbi posvećeno je takozvanom 'Šandosovom' portretu od Džona Tejlora, naslikanom oko 1610. i nazvanom tako po nekadašnjem vlasniku slike_arhiva, Džejmsu Bridžizu, prvom vojvodi od Šandosa.
Nakon obimnih naučnih analiza, uključujući podvrgavanje rentgenskim i ultraljubičastim zracima, Kuperova i njen tim stručnjaka izjavili su da je Šandosov portret najpribližniji autentičnom liku velikog pisca - premda i dalje nema krunskog dokaza za to. Ona kaže da naučni dokazi navode da je 'Šandos' svakako naslikan u piščevo doba i da ima mnogo dokaza koji potvrđuju tezu da je, zapravo, reč o istinskom Šekspiru.
Ćelav na temenu, sa razbarušenim krajevima koji mu padaju na ramena, poput nekog ostarelog rokera iz 70-ih, lice na 'Šandosovom' portretu nije baš najlaskaviji izgled Barda. Na njemu on deluje kao momak koga biste zatekli sa džointom u garaži Dejvida Krozbija.
Kuperova, koja je više od tri godine provela 'zureći' u 'Šandos', kaže da njoj Šekspir izgleda 'blago boemski'. Kao neko sa kim biste vodili zanimljiv razgovor'.
Još jedan poznati portret, 'Cvet', u vlasništvu Kraljevske šekspirovske kompanije, smatra se plagijatom; žuta boja koja je na njemu korišćena bila je dostupna tek u 19. veku, dugo nakon piščeve smrti 1616. Osim 'Cveta' i 'Šandosa' na izložbi su predstavljena još četiri portreta.
Deo fasciniranosti Šekspirom, koja traje do današnjih dana sa nesmanjenim žarom posledica je i toga što mnogo činjenica o njegovom životu - uključujući i izgled - ostaje u magli.
Izložba 'U potrazi za Šekspirom', kojom se obeležava i 150. godišnjica Nacionalne galerije portreta, traje do 29. maja. M. K.
