Izvor: Blic, 24.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Let
Let
Kao što život na Zemlji (a u ovoj zemlji posebno) sadrži paralelne ravni postojanja, koje se gotovo nikada ne dodiruju, a i kad se dodirnu većina njihovih stanovnika to ne primeti, tako slične ravni postoje i u medijskoj sferi. Ako su - kad je, na primer, reč o muzici - urnebesno neukusne estradne šarade koje bi i čovečiju ribicu primorale da posegne za daljinskim upravljačem jedna ravan, onda u drugoj obitavaju stvaraoci i izvođači koji značenje izraza 'ljudsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i profesionalno dostojanstvo' ne traže u rečnicima zaboravljenih reči. Jedan od najupadljivijih i najdugovečnijih takvih primera je RTSov serijal 'Leti, leti pesmo moja mila', čija doslednost u recikliranju izvornog i gradskog muzičkog nasleđa u najmanju ruku zaslužuje uvažavanje, poštovanje i podršku.
Teško da biste me ikada mogli videti kako brišem suze u prvom redu na nekom starogradskom koncertu, ali lični afiniteti nemaju nikakve veze sa činjenicom da pomenuti serijal blista u polumraku opšte televizijske ponude, sa kojom gotovo da nema ničega zajedničkog.
Umesto polupismenih veseljaka i vulgarnih prigradskih heroina usana oblikovanih snažnim udarcem (izgleda jednog istog) tiganja, za koje je svaki pristojniji transvestit oličenje ženstvenosti i šarma, u ovom seriji pojavljuju se negovani, pristojni i nenametljivi ljudi koji, uzgred, osim što su temeljnije vaspitani, neuporedivo bolje i pevaju i izgledaju. Oni su, između ostalog, dokaz da ideja akademskih kulturnoumetničkih društava – u pomenutoj emisiji nastupali su uglavnom članovi AKUD 'Lola' - nije nikakav recidiv socijalizma, nego pažnje vredno dostignuće pravog građanskog društva.
Čišćenje štale
U dragocenoj emisiji Radio Beograda 2 'U prvih pet', prošle nedelje (l6. januar, ll-l3 časova) gostovao je ugledni profesor Filološkog fakulteta, književni kritičar i urednik izdanja u Platou Aleksandar Jerkov. Na pitanje o mukama člana ovogodišnjeg NIN-ovog žirija koji se suočio s talasom od l30 domaćih romana iz kojeg bi valjalo izdvojiti najbolji po ukusu petočlanog žirija, odgovorio je da mu je prebiranje po ovoj izdavačkoj setvi ličilo na čišćenje štale.
Neki od zainteresovanih pisaca mogao bi i da se naljuti zbog ove metafore, ali siguran sam da Jerkov nije imao loše namere. Neko ko predaje više stoleća srpske književnosti ima pravo da se pozove na rad vremena koje će gomile današnjih izdanja stvatiti u zavetrinu tihog zaborava.
Domaćini na selu znaju šta je dobro uređena štala, ali nevolja za našu kulturu jeste u tome što veći deo naših javnih biblioteka zatičemo u stanju kojem ne može pomoći nikakvo domaćinsko sređivanje. Krajem prošle godine, na jednoj studentskoj tribini gde se razgovaralo o stanju u našem izdavaštvu, pored mene je sedela upravnica Univerzitetske biblioteke 'Svetozar Marković', koja je saopštila da je u protekloj godini za potrebe ove kuće kupljena samo jedna knjiga. Neke druge su možda nešto bolje sreće, ali pouzdano znam da biblioteke pri pojedinim humanističkim katedrama i akademijama godinama nisu kupile ništa ozbiljno, ako se izuzmu slučajne donacije i darovi.
Ove biblioteke imaju velikih problema s nedostatkom prostora. Jednoj od njih je vrsni profesor i autor, koji se upravo vratio posle decenija rada na čuvenom američkom unuverzitetu, poklonio nekoliko hiljada knjiga. Kad je posle nekoliko meseci svratio i video da su knjige još na podu, gnevno ih je uzeo natrag. Za razliku od štala, iz dobro probranih biblioteka teško je izbaciti suvišno.
