Izvor: Politika, 09.Apr.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota stvorena iz đubrišta
Osećam da je ovaj svet smešno, apsurdno mesto za život, tako da je bolje smejati mu se, kaže argentinska književnica Ana Marija Šua
Šta bi sve ljudi uradili da se prilagode konstruisanim idealima sadašnjice, ali i kako se bore za svoju egzistenciju pod pritiskom, u diktatorskim uslovima jednog centra za mršavljenje, na satiričan način otkriva popularna argentinska književnica Ana Marija Šua, u romanu „Teret iskušenja”. Ovu knjigu kod nas je objavila „Laguna”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a preveo je Branko Anđić.
Povod za razgovor sa autorkom njeno je gostovanje u „Laguni”, u petak 12. aprila, od 12 časova, u knjižari „Delfi”, u beogradskom SKC-u, kao i predavanje koje će od 14 časova održati na Filološkom fakultetu. Inače, Šua je, kako sama kaže, u Španiji poznata kao „kraljica mikrofikcije”, u žanru ne dužem od jedne stranice, u kojem je napisala pet knjiga. Autorka je i pet romana i tri knjige kratkih priča, a neke od njenih tema su telo, smrt, bolnice, srednja klasa, starost. Radi za film i televiziju, a uspešna je i kao spisateljica za najmlađe. „Srećom, pišem sa dosta humora. Osećam da je ovaj svet smešno, apsurdno mesto za život, tako da je bolje smejati mu se”, kaže u razgovoru za naš list.
Ana Marija Šua jedno vreme provela je u Parizu, kako bi osetila novi način života. U Argentinu se vratila sa suprugom 1977. godine, druge godine tamošnje diktature. „Da nije bilo diktature, moja sestra bila bi mi blizu, a ne u Čikagu, mnogi prijatelji i poznanici bili bi živi... Jedan od likova u mom romanu ima veze sa tim periodom, čitaoci će ga lako prepoznati”, ističe Šua, vraćajući se zatim na temu romana „Teret iskušenja”.
– Moji junaci ne žele da smršaju samo zato da bi bili prihvaćeni ili voljeni. Podnose ozbiljnu zavisnost koja preti njihovom zdravlju, u nekim slučajevima, i njihovim životima. Zapravo, ovo je priča o slobodi. A šta sloboda znači? Zašto je želimo? Ako odaberete da budete pritvoreni u centru za mršavljenje, da li je to sloboda? Ako odustanete od svojih zavisnosti, da li je i to sloboda? I koji su to naši pravi izbori u ovom svetu, u ovom društvu? – pita se naša sagovornica, dodajući:
– Ljudska bića su kontradiktorna. U mojoj knjizi, pacijenti su po slobodnoj volji izabrali pomoć, kako bi se oslobodili svojih zavisnosti. Zapravo, žele da pokažu koliko je u stvari nemoguće pomoći im, kako je nepopravljiva njihova požuda za jelom. Stide se debljine, i u isto vreme, ponosni su što začikavaju takozvano normalno ponašanje. Potajno su ponosni što su loši momci. Doktori, „profesor” koji vodi kliniku, kao i veliki deo osoblja, bore se za to da pacijenti prihvate i slede pravila centra za mršavljenje. Kao sadisti, uživaju u moći koju poseduju nad pacijentima, ali ih i preziru zbog toga što sebi mogu da priušte boravak u takvoj ustanovi.
Da bi nam približila savremenu argentinsku književnost Ana Marija Šua objašnjava da su naročito mlađi autori okrenuti temama nasilja, droge, siromaštva, korupcije. „To je kao da kroz uveličavajuće staklo gledate najgore stvari. Ali, rezultat je odlična literatura. Mladi autori stvaraju lepotu iz đubrišta ”, mišljenje je Šue.
Uoči svog dolaska u Beograd kaže da je o Srbiji i Beogradu, o ovdašnjim ljudima, pekarama, rekama, kafeima, kao i umetnosti i literaturi, čula od dobrih srpskih prijatelja. Napominje da poznaje i Kusturičine filmove.
Marina Vulićević
-----------------------------------------------------------
Mikropriča za „Politiku”
Umesto da kaže na čemu sada radi, Ana Marija Šua ispričala nam je svoju mikropriču nazvanu „Nikada ne govori unapred”:
– Pisac otkrije ideju za priču koju namerava da napiše. O tome govori za stolom, izlaže dobru zamisao, oko njegovih reči raste uzbuđenje, priča je opipljiva do te mere da je neprobojna za dim cigarete, ali ocrtava njegove providne konture. Kasnije, kada pokušava da je preobrazi u slova, uviđa prethodno zanemarene pukotine kojima su odstrujale reči, to su minska polja, izmaglica osrednjosti napada tekst, a bogovi odbijaju ponude žrtve koja više nije čista, i u kojoj su, pre njih, drugi uživali.
objavljeno: 10.04.2013
