Izvor: Blic, 10.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota se ne vraća
Lepota se ne vraća
Nago ljudsko telo, pretežnije žensko nego muško, jedan je od najintrigantnijih i najomiljenijih motiva svekolikog stvaralaštva, a upravo izložbom iz kolekcije aktova Dragana Milivojevića-Paleta, kuća 'Politika' otvorila je svoja vrata svim poklonicima umetnosti. Hedonistička postavka prava je poslastica za oči publike, umorne što od junske vreline, što od umetnosti koja nikako da izađe iz krize, što od nagomilanih godina, sećanja, ili skorašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne baš prijatnih iskustava... Galerista Pale, po obrazovanju istoričar umetnosti, punih 25 godina skuplja i slike_arhiva na temu akta.
- Prikupljam slike_arhiva koje zadovoljavaju moj estetski kriterijum bez obzira na temu, ali su aktovi oštrica mog kolekcionarskog života. Imam ih u 'duplikatu', jer mi to omogućava trampu za neko delo umetnika kojeg eventualno ne posedujem - otkriva nam Milivojević, kome je intimno najdraži rad na izložbi - Dušana Jevtovića, divnog čoveka i rano preminulog profesora FLU u Beogradu. To je ujedno i jedini akt ovog umetnika.
- Okupljena su ovde dela mnogih dobrih slikara, ali sam uveren da je jedan od onih koji su ostavili značajan trag po pitanju akta, Miodrag Vujačić-Mirski, čovek koga smo Pale i ja dugo godina poznavali i pratili. Naravno, tu su i Boža Ilić, koji je osim u drugim temama, bio jak i u aktu, i Mića Popović, čija je to preokupacija još od rovinjskog perioda. Dopadaju mi se i radovi Trkulje, Rogića, Maskarelija, Gordane Jovanović... Dakle, Pale je nastojao da svako ozbiljno ime naše savremene umetnosti zabeleži jednom slikom - rekao nam je na otvaranju Vlada Paradinović, Paletov kolega, kolekcionar i vlasnik Galerije 'Pero'.
I zaista, 'Jedan pogled na akt srpskih slikara 20. veka' premošćuje period od stvaralačke aktivnosti Ljubice Sokić, Ivana Radovića i Milana Konjovića, preko Božidara Damjanovskog, Peđe Neškovića... do Vladete Andrića koji često i stilizovano slika aktove. Naš sagvornik uputio je kritiku i pojedinim profesorima beogradske Akademije, koju pohađa i njegov sin, jer 'ne posvećuju dovoljno pažnje aktu'. Među najtraženijim pedagozima pomenute škole, Vasić za najbolje slikare akta smatra Zoru Petrović, Milenu Pavlović Barili, Savu Šumanovića, Jovana Bijelića.
'Posle rata, akt postaje nešto drugo, uskraćen za lepotu ženskog tela, usled promene načina mišljenja. Naročito tu mislim na onaj naš period mračnih slikara 60-ih godina, koji smo čuvenoj francuskoj kritičarki Katrin Mije tumačili kao posledicu slikanja prema ostarelim modelima na Akademiji, pa i da je cela ideja fantastičnog slikarstva otuda potekla', kaže Vasić.
Na pitanje kakvo je bilo mesto akta u životu čuvenog Mila Milunovića, njegov sin vajar Kolja Milunović, kaže: 'Milo je mnogo puta još u mladosti radio taj motiv i ima nekoliko izvanrednih stvari. Naročito je meni drag dopojasni akt Ciganke, u vlasništvu jednog beogradskog kolekcionara u Rakovici. Inače, onaj ko nije prošao studije večernjeg akta - taj ne postoji kao slikar.' J. Jelisavac
Pikaso
Konstatujući da danas baš i ne nastaje mnogo aktova, Čedomir Vasić zapaža 'da i to što ima, pogotovo u slikarstvu, nije izraz visokog estetskog nivoa, već potrošačkog mentaliteta. Recentna telesna umetnost opet više vuče na fantastiku i mučenje tela, koje je, nažalost, realnost. To, zapravo, znači da je ljudsko telo u veoma lošem stanju, a time i pogled na njega. Sva ona lepota koju smo gledali od renesanse do Pikasa i Matisa kao da je otišla negde nepovratno, ili bar za izvesno vreme.'
