Izvor: Glas javnosti, 04.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota ohrabruje i leči
Istaknuta beogradska književnica i novinar Sanja Domazet nedavno se oglasila svojom najnovijom knjigom eseja. Reč je o knjizi pod naslovom „Božanstveni bezbožnici“ (Evro Đunti) u kojoj autorka oslikava profile ličnosti koje su svojim delom obeležile istoriju čovečanstva. Među“božanstvenim bezbožnicima našli su se, između ostalog, Anais Nin, Boris Pasternak, Mandeljštam, Ernest Hemingvej, Semjuel Beket...
Kako ste počeli da pišete tekstove o ličnostima - junacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koji se sada nalaze u knjizi eseja „Božanstveni bezbožnici“ - ikone dvadesetog veka?
- Godinama sam kao i svaki strastveni čitalac nailazila na najrazličitije priče o velikim ljudima, njihovom intrigantnom životu i još intrigantnijem opusu. U jednom trenutku, tek pošto sam počela da pišem za Danas, moja urednica Zagorka Milošević i ja došle smo na ideju da počnem sa pisanjem eseja o velikanima poput Beketa, Hemingveja, Seferisa, Bliksenove, Vulfove. Vodila nas je ideja da ono što je toliko zanimljivo i interesantno nama dvema mora biti zanimljivo i čitaocima. I tako se i dogodilo. Dokle god su izlazili, ti tekstovi u Danasu zaista su izazivali veliku pažnju čitalaca. Izdavačka kuća „Evro Đunti“ želela je da te tekstove objavi kao knjigu eseja i tako su pred nama sada „Božanstveni bezbožnici“.
Pisanje ovakvih tekstova zahtevalo je istraživanje. Šta je ono što vas je najviše začudilo, ponelo, prenulo kada ste ulazili u živote svih ovih ličnosti?
ISCELITELJSKA UMETNOST
- Erika Džong, jedna od ličnosti o kojoj sam, takođe, u ovoj knjizi pisala, kaže da se na „slobodu treba navići kao i na ukus kavijara“. Delo Van Goga, Jona Karajona ili Siorana utočišta su za nesrećne među nama ili za svakoga od nas u dane kada smo nesrećni. U tom smislu, svaka velika umetnost jeste isceliteljska i ja duboko verujem u terapeutsku moć umetnosti. Lepota ohrabruje, osnažuje i leči - tvrdi Sanja Domazet
- Začudno je bilo to što su svi životi ovih ličnosti bili nekako neponovljivo nalik na lavirinte. Bez obzira na to da li su se odigravali u Rusiji, Americi, Srbiji ili Danskoj, svi su ovi životi bili, kako bi to Andrić rekao, „i lepi i teški“ i svako je od njih „od života redovno bio ne pobeđen, nego nadigran“.
Na jednom mestu kažete da su umetnici o kojima ste pisali redovno birali između smrti i stvaranja...
- Postoje razna lica smrti. Smrt nije samo fizički nestanak. Može se umreti u srcu, u duhu ili u duši, a živeti sto godina. Stvaraoci o kojima sam pisala nisu pristajali upravo na tu vrstu umiranja, umiranja koje postoji kao sastavni deo ljudskog života, toliko uobičajeno da se i ne primećuje, oni su odbijali da tiho pretrajavaju i svojim opusom su, zaista, potresali svet. Anais Nin je tako napisala dnevnike koji su rušili važeće moralne kodekse njenog vremena, Mandeljštam je nastavljao da piše poeziju i u Staljinovom logoru, Pasternak se nije odricao stvaralaštva ni pod kojim uslovima, a Kalasova je sopstveni dar više puta doživljavala kao usud koji ju je zadesio. Sam Hemingvej je, u momentu kada je iza sebe imao više brakova, bezbroj ljubavi, korida, ratova, čak i Nobelovu nagradu, sam izabrao smrt, ne čekajući da ona izabere njega. Jednom rečju, umetnici o kojima sam pisala u ovoj knjizi imali su - viši stepen slobode.
Koja je od ličnosti iz ove knjige vama najbliskija?
-U knjizi sam sakupila 59 priča o 59 ličnosti, koje su sve slične po snazi, lepoti, daru, a sve suštinski različite. Svetska istorija umetnosti njihova je zbirna biografija. U trenutku pisanja o Čehovu, ili Karen Bliksen ili Mariji Kiri, bile su mi najbliže njihove sudbine, ali dok sam pisala o Berberovoj ili Seferisu ili Kavafiju, činilo mi se da je baš u njihovim istorijama životnim i ljubavnim - ključ. No, sada mi je jasno, kada knjigu pogledam u celini, da je delo ličnosti o kojima sam pisala omogućilo ljudima da budu manje robovi - robovi konvencija, predrasuda, istorijskih, političkih, svakovrsnih...
Kako je protekla vaša prošla stvaralačka godina, kuda ste putovali, šta ste pisali?
- Ovih dana pišem doktorat koji ću braniti na Fakultetu političkih nauka, gde radim kao predavač. Moj mentor je dr Neda Todorović, izvanredna novinarka i spisateljica i zato sam sigurna da će doktorat biti dobar, završen i odbranjen. U decembru sam imala premijeru komada „Koko“, u jednom od najboljih bugarskih pozorišta, „Teatru 199“, to je jedno od mojih najlepših pozorišnih iskustava. A i dramskom piscu je lako kada gleda svoj komad na jeziku koji ne razume dovoljno - nikada ne sazna šta je sve reditelj od teksta - štrihovao. U aprilu sam bila gost predivne Kanade, na „Blu metropolisu“, međunarodnom festivalu pisaca iz čitavog sveta. Bilo je to nezaboravno iskustvo susreta sa čitaocima i piscima iz čitavog sveta. Jedno od pitanja koje sam dobila iz publike bilo je: „Kako je to danas biti žena pisac u Srbiji?“ Kratko sam odgovorila: „Isto je kao i biti majka: malo para, malo sna, ali beskrajno mnogo sreće i uživanja“.
.jpg)
