Izvor: Politika, 26.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepo Zone na Menhetnu
Glumica Katarina Radivojević tumači jednu od junakinja predstave „Painkillers” koja je sa uspehom premijerno izvedena u „Lion teatru” u Njujorku
Dramu „Painkillers” autorke Nede Radulović rediteljka Sanja Beštić postavila je u Njujorku u „Lion teatru”, na Menhetnu, na engleskom jeziku. Naša glumica Katarina Radivojević tumači jednu od junakinja predstave „Painkillers”, u kojoj je rediteljka oživela emociju koju Balkan nosi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i američkoj publici pokazala kako je lako zaplakati i kako je malo potrebno da skinemo maske sa lica i gledamo svoj odraz u ogledalu. Predstava se iz večeri u veče igra do nedelje, 28. juna.
Pored naše Katarine Radivojević, u predstavi igraju Amerikanka Bridžit Storm i Italijanka Ticijana Konsetino. Kostimograf Irena Canković i scenograf Jakub Cijesjelski su svojim talentom doprineli atmosferi, tako da u sat i 15 minuta, koliko traje predstava, kako za „Politiku” tvrdi Katarina Radivojević, „preispitivanja počinju od prve scene. Mislim da niko iz sale nije otišao ravnodušan”.
Sa Katarinom Radivojević proteklih dana je bilo teško uspostaviti vezu zbog njene prezauzetosti. Ipak, uspeli smo da iz prve ruke dobijemo priču o ovom lepom događaju u Njujorku.
– Sa rediteljkom Sanjom Beštić sam studirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Nisam očekivala njen poziv, iako sam znala da ona već neko vreme živi i radi u Americi. Ponuda me je zaintrigirala, tako da sam motivisana doputovala u Njujork sa željom da pokušam da uradim nešto novo. Nije mi bilo teško da se razumem sa Sanjom Beštić jer smo „iste krvne grupe”, imamo slično poimanje teatra. Lepo je što je rediteljka napravila modernu predstavu na engleskom jeziku, koja istovremeno ima balkansku dušu. U tom komadu igram samostalnu, modernu ženu koja je emotivno nestabilna. I kako to obično biva, život joj je samo naizgled sjajan, a u stvari pati zbog neispunjene ljubavi – objašnjava Katarina Radivojević i dodaje:
– Srpske pesme, poput „A što ćemo ljubav kriti” i „Stani, stani, Ibar vodo”, Bridžit Storm i Ticijana Konsetino izvele su uz moju pomoć, onako kako bi samo žene iz našeg podneblja mogle. Tri žene, u svojim teškim i mučnim monolozima, koristivši svaki atom snage pokazale su u predstavi „Painkillers” borbu sa svakodnevicom i kolotečinom. Probleme koje krijemo i nismo u stanju sa njima da se borimo. Manjak hrabrosti da nešto promenimo i površna rešenja da kupovinom i pričom sa prijateljima, koji obično budu neiskreni, malo svoj život učinimo boljim . Tačke pucanja su ispod tepiha, nagomilane. E, baš na toj gomili, stoje tri različite žene spremne da vrište, ali bez hrabrosti da to učine na sav glas. Nasuprot njima trima, tu je muškarac koga igra Toni Naumovski. Na prvi pogled spreman na sve, čovek koji ima sve što bi neko poželeo, ali jednako izgubljen i jadan, gušeći se u istim problemima. Predstava prati priču između žene i muškarca. Problemi su isti, samo se različito zovu.
Na premijeri predstave „Painkillers” bilo je mnogo naših ljudi koji žive u Njujorku, a o svom novom pozorišnom iskustvu lepa Katarina Radivojević priča:
– Naši ljudi koji su došli na premijeru reagovali su na svoj način. Sada kada igramo samo za američku publiku, cela predstava dobija drugu dimenziju. Mnogo sam opuštenija, uigranija sa ekipom, nemam osećaj da se na bilo koji način razlikujem od njih. Mislila sam da je akcenat mnogo važna stvar. Onda mi je američka publika pokazala i dokazala da nije. Jako volim ovu predstavu i biće mi veoma žao kada se budem vraćala u Beograd svojim obavezama koje me očekuju u toku leta. Biće to jako radno leto – poručuje Katarina Radivojević.
-----------------------------------------------------------
Uz pomoć stručnjaka za govor
Prvih dana boravka u Njujorku Katarina Radivojević imala je teške scenske probe. Posle toga sledili su sati i sati upornog usavršavanja govora i pevanja. Bio je to veliki napor, kako priča Katarina Radivojević, ali se taj rad i isplatio.
– U početku je bilo teško i naporno, ali uz pomoć stručnjaka za govor odlično sam se uklopila u ekipu. Naravno, nije nimalo lako da mislim na tuđem jeziku i spojim to sa radnjom koju treba da obavlja glumac na sceni. Uz veliki trud, dobila sam iskustvo koje je neponovljivo po svojoj originalnosti. U Njujorku mi je predivno. Koristim svaku priliku da istražim grad, da se družim, upoznajem ljude i razmenjujem iskustva sa kolegama iz posla. Ovde se škole glume jako razlikuju od naših. Moram da primetim, da je, ipak, škola glume u Beogradu najbolja na svetu – tvrdi Katarina Radivojević.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 27/06/2009]
