Izvor: Politika, 11.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepa je moć za klavirom
Veliki pijanista Simon Trpčeski, koga traži ceo svet, živi u svom Skoplju, a u Beogradu će prvi put svirati Listov drugi klavirski koncert
Simon Trpčeski, izuzetni pijanista, došao je na beogradsku Treću prolećnu klavirsku feštu i večeras u „Sava centru”, predstaviće se Listovim Koncertom za klavir broj dva, koji dosad nije svirao. Tome će prethoditi Koncert za klavir broj jedan istog kompozitora, u izvođenju mlade Enike Gereg, te Šubertova Simfonija broj osam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – Nedovršena, koju će izvesti beogradska Camerataserbica, predvođena dirigentom Mauricijem Moretijem.
Gost iz Skoplja, koji je na muzičkim podijumima sveta u društvu najboljih orkestara i dirigenata, priča nam da se nedavno vratio sa turneje po Kanadi i SAD, da ga posle Beograda očekuju nastupi u Zagrebu, Oslu, Kopenhagenu, Atlanti, Bostonu, pa putovanja u drugom pravcu – za Japan, Australiju, Novi Zeland... Takav je život ovog umetnika (1979), ali i profesora na skopskoj muzičkoj akademiji.
Premda je izuzetan pijanista, Simon Trpčeski nije se otisnuo u svet, kao većina ponesenih uspehom. Ostao je kod kuće i postao veoma značajna figura u muzičkom životu svoje zemlje. Ali, i šire, jer puls energije ovog mladog čoveka „čuje” se u celom regionu. On je inicijator nabavke klavira, kao i izgradnje koncertne dvorane u Skoplju. Na to podseća u ovom razgovoru prisutni, i dobro upućeni, Ljubiša Jovanović, flautista i lider orkestra Camerataserbica. Na te pohvale pijanista se nadovezuje..:
– Uspesi nas iz malih zemalja u velikom svetu muzike gotovo se doživljavaju kao nešto istorijsko. U svakom slučaju to je značajno jer kod nas pokreće neke lepe stvari na polju klasične muzike. Sa svoje strane, pokušavam da uradim što više za tu muziku, ili da barem malo ubrzam da se nešto lepo što pre desi. I ako se desi, ja sam zbog toga veoma ponosan. Smatram to najvećom nagradom za umetnika. Makedonija – zemlja mala, nevelikih mogućnosti, standard znate kakav je..., naše situacije veoma su slične i jasno vam je da smo primorani na tu stalnu borbu za svoju umetnost.
Prvi put svirate ovaj Listov koncert. Je li to samo zbog jubileja – pitamo.
– Pre svega, to je zbog posla. Pravi odgovor je u Bostonu, oni su od mene naručili ovo delo, ja sam ga spremio, a sviraću ga i u Zagrebu. I, radostan sam zbog toga, jer i inače volim da sviram Listovu muziku.
...On je i sam bio veliki pijanista...
– Da, i ne samo virtuoz, već i redak umetnik. Upoređuju ga sa sofisticiranim, introspektivnim i melanholičnim Šopenom, a za mene je List sloboda duha. To je ono kada se osećate moćnim za klavirom, a vladati instrumentom zaista je jedan predivan osećaj, kaže i osmehom zadovoljstva „podvlači” te reči.
Da li se i vi često tako osećate?
– Bolje je da to vi kažete, kad čujete koncert. Ono što ja želim da kažem jeste da je ovaj drugi koncert remek-delo, u smislu poetičnosti. Za mene je to... prava vatra.
Sin sudije i farmaceutkinje, priča nam i kako je u njihovom domu uvek bilo muzike. – Otac je u tamburu svirao a majka divno peva... Zvuk makedonske narodne pesme u meni je oduvek, i ostaće zauvek, i zaista mi je bio velika pomoć u otkrivanju dimenzija ritmičkog i lirskog doživljaja u klasičnoj muzici.
Taj zvuk ušao je, naravno, i u njegov repertoar. Za publiku na večerašnjem koncertu pripremio je malo iznenađenje. A da bi ono to i ostalo, ne želi da kaže ništa više od ovoga: „Biće to nešto sa makedonskim začinom...”
M. Šehović
-----------------------------------------------------------
Gereg i Moreti
Enike Gereg, koja će večeras takođe svirati Lista, diplomu pijaniste stekla je na FMU u Beogradu, gde je trenutno na specijalističkim studijama. Ona se sa takmičenja pijanista vraćala sa lepim nagradama, resitale je imala u nekoliko zemalja, a nastupa i u klavirskom duu sa svojom sestrom Noemi Gereg.
Lista će svirati, u ponedeljak u SKC, i ugledni italijanski pijanista Mauricio Moreti, koji se večeras predstavlja kao dirigent. Napomenimo da na njegovom programu neće biti samo List, već i dela Šopena i Vagnera.
objavljeno: 12.03.2011
