Izvor: Blic, 22.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leonardove očupane obrve
Leonardove očupane obrve
Film 'Da Vinčijev kod' ponovo dovodi u centar pažnje slikara i literatu Predraga - Baja Lukovića koji je, kako se smatra, pre svih istraživača, a i 'pre kompjutera', 1982. godine 'dekodirao' Da Vinčija, dokazavši svojom slikom 'Portret jedne tajne' da je čuvena 'Mona Liza' zapravo Leonardov autoportret.
Tako su, u četvrtak, uoči ovdašnje premijere filma, sevali blicevi upravo prema ovom androginom portretu, izloženom u holu Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Sava', a zahvaljujući Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu. Slika je doživela kompjutersku potvrdu u Njujorku 1986. godine, ali tajna ne prestaje da bude tajna...
Sliku 'Portret jedne tajne' Luković je prvi put izložio na Otvorenom oktobarskom salonu 1983. godine u Zemunu. Nastupio je sa ovim projektom i u Narodnom muzeju u Beogradu, a slika je predstavljena i u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu. Luković nije unovčio svoje otkriće, ali, kako za 'Blic' sa osmehom kaže, nada se, danas-sutra, nekoj aukciji kod 'Sotbija', 'Kristija'...
- Prošlo je bezmalo tri decenije od kako mi je Bajo Luković pokazao rezultate svojih istraživanja. Za mene, kao naučnog skeptika, one nisu bile iznenađenje i iza njih je bilo lako stati. Vreme u kojem se formira Leonardo da Vinči je vreme kada nema škola i akademija, nego se uči tako što idete i šegrtujete kod nekog majstora, a onda nemate ni modele, nego najčešće gledate sebe u ogledalu, i onda slikate, tako da je najveći broj slikara iz tog ranog vremena slikao sebe, svoju ruku, svoj nos, oči, pogled, autoportret. Bilo mi je logično kada je Bajo to potegao i napravio što je napravio - kaže Nikola Kusovac. Po mišljenju ovog istoričara umetnosti, Lukoviću je u otkriću pomogla intuicija.
- Sa osamnaest godina radio sam prvu kopiju 'Mona Lize'. Oduvek me je privlačila njena tajna, izraz, bogatstvo sfumata, ta retka atmosfera koju poseduje u odnosu na sve druge slike_arhiva. Kopirajući je mnogo puta, vezivao sam se za nju, a potom radio autoportret Leonarda i, slikajući ga, doživeo tu sublimaciju da se, zapravo, radi o jednom licu, o istoj anatomiji. Govorilo se da je Đokondin suprug naručio taj portret, ali nije kaže Luković i dodaje: 'Jednostavno, slika nije ni imala naručioca. Leonardo, koji ju je sa sobom nosio skoro ceo život (prodao ju je tek pred kraj života), imao je razloga da sebe slika u liku žene. Tu se, kako Vladeta Jerotić kaže, radi o skrivenom narcizmu, a čeznuo je i za majkom od koje je bio odvojen. Drugo, on nikada nije imao kontakte sa ženama. Znači, imao je više motiva da se bavi ženskim delom svoje prirode'.
Den Braunov bestseler, zasnovan na kompjuterskoj potvrdi da je 'Mona Liza' autoportret, uz njegov navod da i sam naziv 'Mona Liza' znači muško-žensko, epilog su i razrada svih ikada ispoljenih slutnji o kodu čuvene slike_arhiva, pa i Lukovićevog projekta.
'Postoji velika sličnost Leonarda i ‘Mona Lize’, koja opravdava mogućnost da je u liku Mona Lize prikazan mladi Leonardo, dok je na autoportretu prikazan Leonardo u poodmaklim godinama života', tvrdi prof. dr Srboljub Živanović, stručnjak Zavoda za anatomiju pri Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Zabeležen je i stav dr Miodraga Kolarića: 'Sasvim je moguće da je ovaj zaljubljenik u samog sebe mogao da na lice mlade žene prenese svoj lik iz mladosti, kao što je to nešto kasnije učinio na svome Jovanu Preteči i na svome Bahu. A što se tiče pristalica ove hipoteze, njih ne treba da obeshrabruje nedostatak obrva i neprirodno visoko čelo na licu Mona Lize jer nas Leonardov savremenik Baltazar Kastiljone obaveštava preko svog čuvenog 'Dvorjanina' da su se mnogi mladi muškarci povodili za ženama, pa čupali sebi obrve i kosu na čelu...'
Ima, međutim, istoričara umetnosti kojima ni Bajova slika nije dovoljan dokaz da je reč o autoportretu. Oni su skloniji iskazu: 'Može da bude, ali ne mora da znači'. Reč je o Ljubici Miljković, Dušanu Đokiću i drugima. Uostalom, i kako god, 'Mona Liza' je s pravom jedna od najlepših slika svih vremena. Čuveni Kenet Klark je napisao: 'Mona Lizin osmejak je vrhunski primer onog složenog unutrašnjeg života uhvaćenog i fiksiranog u trajašan materijal'.
Lj. Jelisavac
