Izvor: B92, 18.Jan.2013, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lektira ne mora da bude dosadna
Dosadna, preobimna, zastarela - ovako đaci najčešće opisuju školsku lektiru. Dok statistika potvrđuje da danas deca sve manje čitaju knjige, podaci iz Srbije nisu mnogo drugačiji od evropskih.
Nadležni kažu da se radi na osavremenjivanju školske lektire a stručnjaci upozoravaju da se dobre čitalačke navike najpre stiču kod kuće.
Lenka još ne zna sva slova, Manojlo čita i više nego što se od njega u školi traži. Zajedničko mesto im je biblioteka. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Dok se Lenka navikava na knjige kroz igru, Manojlo uveliko razvija svoj čitalački ukus.
"Nekad mi se toliko svidi neka knjiga da je pročitam nekoliko puta", kaže Manojlo Laban, a na pitanje šta sada čita odgovara "čitam lektiru za 6. razred. Kako se beše zove... 50 narodnih pripovedaka u jednoj knjizi. Zove se "Ero s onoga svijeta". Zanmljivo je i smešno i ima mnogo pouke".
Više od 6.000 članova i 3.000 prijatelja na fejsbuku ima biblioteka Čika Jova Zmaj. U bibliotekama za decu najmlađi se podstiču da čitaju još pre polaska u školu.
"Tu je potreban jedan dodatni angažman od strane učitelja, bibliotekara i naravno roditelja da zaitrigiraju dete, da pročita jer ti romani koji se nalaze u lektiri zaslužuju da se deca na njima odgajaju. Govorim o bajkama, knjigama Desanke Maksimovič, predivnom romanu "Bela griva", potom idu "Doživljaji Toma Sojera", kaže bibliotekarka Violeta Đorđević.
U šestom razredu OŠ "Učitelj Tasa" u Nišu obrađuju "Kroz pustinju i prašumu" Henrika Sjenkjeviča. Umesto propitivanja ili kontrolnog, o romanu napisanom u 19. veku šestaci razgovaraju podeljeni na one koji misle da bi tu knjigu trebalo čitati i one koji tako ne misle.
"Ne može knjiga biti zastarela, može samo biti zastarelo razmišljanje o njoj. Ako pogledate, kada čitamo bilo koji tekst iz bilo kog vremena ukoliko smo dovoljno zainteresovani naći ćemo nešto što će nas privući i što možemo da naučimo", kaže Svetlana Medar, profesorka srpskog jezika.
Hari Poter, Bilbo Bagins, junaci iz crtanih ili naučnofantastičnih filmova odnosno video igrica deci su danas mnogo bliži od junaka sa kojima su odrasli njihovi roditelji, a u anketi kažu:
"To ne mora da bude školska lektira , to može da bude bilo koja druga. Postoje avanturističke ljubavne. Ja volim da čitam Džeronima Stiltona."
"Ja ne volim da čitam knjige koje dobijamo u školi već naučnu fantastiku, romane i tako to. Sve je lepše objašnjeno i to mi se više sviđa".
Reforma školstva najviše novina unela je u plan i program za srpski jezik. Lektira u školi mora da se čita.
"Ona jeste možda neprilagođena današnjem modernom, brzom, životu gde se recimo pravopis ne koristi u interpunkciji koj je nama poznata recimo dve tačke i zagrada nisu dve tačke i zagrada nego smajlić. Đaci međusobno opšte kratklim porukama, život se ubrzao , mnogo toga je njima dostupno, kaže Dejana Subić iz Zavoda za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja. Mora da postoji spisak lektire bez koje se ne može zamisliti obrazovani građanin ove zemlje ali će se u svakom slučaju raditi na tome da se ona osavremeni".
Školska lektira namenjena srednjoškolcima nije promenjena 20 godina, novine u obaveznoj školskoj literaturi za osnovce unete su pre dve godine.
