Izvor: Politika, 20.Jul.2009, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekoviti ugriz KoBrE
Izložba dela Karela Apela, Pjera Alešinskog i Asgera Jorna, koji su delili želju za obnavljanjem umetnosti van utabane staze modernizma
Specijalno za „Politiku”
Beč – Donjoaustrijski muzej „Esl” je ove godine krenuo sa jednom ekskluzivnom likovnom premijerom. U centralnim prostorijama te institucije otvorena je izložba na kojoj se prikazuje šezdeset ulja na platnu trojice najznačajnijih pripadnika pokreta „KoBrA” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (1948-1951) – Karela Apela (1921-2006), Pjera Alešinskog (1927) i Asgera Jorna (1914-1973). Naslov ovog poduhvata – „PostKoBrA” – ukazuje da je akcenat izložbe stavljen na individualni umetnički razvoj trojice slikara posle zvaničnog raspada njihovog pokreta. (Asger Jorn je predstavljen i ranijim radovima.)
Kao sasvim novi muzejski sadržaj, rođen 2009, i potpuno baziran na privatnoj kolekciji bračnog para Esl, koja je rasla punih dvadeset godina, izložba „PostKoBrA” ima veoma osobeni pečat. Eslovi koji se kolekcionarstvom bave iz ljubavi i amaterski, nisu kupovali dela „programski” već iz ličnih simpatija prema individualnim radovima umetnika koje su i lično poznavali. Većinu radova su im u svojim ateljeima preporučivali sami slikari, uz obrazloženje zbog čega bi jedno platno sledilo drugo. Time je nastala jedna, intimna, umetnička zbirka koja ne ide u širinu već u dubinu.
„PostKoBrA” se ne može shvatiti kao izložba u klasičnom smislu te reči jer iza nje ne stoje istorijska hronologija i plan, pa zato poprima oblik instalacije. Njen kurator je bivši direktor amsterdamskog Stedelijk muzeja (1993-2003) Rudi Fuks, koji je ujedno i direktor Karel Apel fondacije. Umesto smislenog redosleda izloženih eksponata, Fuks i Eslovi su ponudili sopstvenu viziju razvojnog puta slikara avangarde „KoBrA”.
– Ako biste me sada pitali po kome kriterijumu sam izabrao da slike vise ovako kako vise, ne bih znao da vam odgovorim. Ovo je neka vrsta javnog eksperimenta kojim sam želeo da istražim kako, optički i koloristički posmatrano, Apelova, Jornova i platna Alešinskog međusobno komuniciraju u nasumičnom postavljanju na zidove, izvučena iz nekakvog smislenog konteksta – kaže za „Politiku” Rudi Fuks.
Slikari KoBrE su smatrali da se, pri započinjanju rada na jednom platnu, ne treba fokusirati na određenu sliku u glavi, već da se treba osloniti na sopstvene instinkte i energiju.
– KoBrA je oslobodila slikarstvo od akademskog uticaja. Ja to volim da zovem „raskravljivanjem slikarskog žanra”. Članovi KoBre su delili želju za obnavljanjem umetnosti i za eksploatacijom novih tema, van utabane staze modernizma. U traganju za novim, uspelo im je da pronađu neverovatne mogućnosti pokreta ruke i kičice, veliku fleksibilnost u likovnom izražaju, da oslobode jarke, moćne boje. Apel, Alešinski i Jorn su se otrgli od formalne kompozicije kubizma i bacili su se u eksperimentalne vode. Puštali su kičicu da mala sama od sebe, skoro automatski i detinjasto nesputano – objašnjava Rudi Fuks.
Umetnici KoBrE, a naročito jedan od njenih koosnivača, Karel Apel, preteče su enformela. Od svog zvaničnog udruživanja, istražuju primitivnu umetnost i ekspresivnost dečijih crteža, ali i vizuelne tvorevine ljudi sa specijalnim potrebama. U slučaju Jorna, primetan je i uticaj apstraktnog nadrealizma, skandinavske mistike i „poetske fantazije Pola Klea”.
– Apel, Alešinski i Jorn su stvarali po okriljem KoBrE, nastale po završetku Drugog svetskog rata, a koju je oformila nekolicina slikara iz Kopenhagena, Brisela i Amsterdama. Pokret je i imenovan prema inicijalima ova tri grada. U to vreme postojala je etablirana scena kojom su dominirali Pikaso i Matis. Iako su zajedno stvarali u „KoBrI”, Apel, Alešinski i Jorn, inače najznačajniji predstavnici ove slikarske grupe, imali su svoj karakteristični potpis, pri čemu su neke od elemenata svojih tehnika dugovali i svome poreklu. Ako je i bilo velikih dodirnih tačaka u tom trogodišnjem zajedničkom radu, one su se kasnije izgubile u razdvojenim kreativnim putevima. Apel (1921–2006), koji je u KoBrI imao centralnu ulogu, oduvek je imao potrebu da naglasi konture svakom obrisu, portretu, pejzažu ili objektu. Njegovi potezi četkicom su robusni, veoma grubi, a boje živopisne. Kod Alešinskog (1927) oseća se uticaj nadrealizma i japanske kaligrafije, a naročito je uočljivo njegovo interesovanje za dekorativne mogućnosti, što se vidi po pažljivom ukrašavanju ramova. Njegovi potezi su lebdeći laki, a konture zaobljene.
– Posle odvajanja od KoBrE, Alešinski je razvio linearnu liriku blistavih boja. Sa druge strane, Asger Jorn je ostao veran svojim KoBrA korenima. Nastavio je da grozničavim nanosima sumornih boja na platno odražava tu dramatičnu skandinavsku atmosferu koja podseća na Munka – završava Fuks.
Ovu izvanrednu izložbu koja doživljava svoju svetsku premijeru, zainteresovani mogu posetiti do polovine avgusta.
Marina Bauer
[objavljeno: 21/07/2009]
