Izvor: B92, 31.Okt.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legende, ne samo šampioni
Queen + Paul Rodgers
Beogradska arena, 29. oktobar 2008.
Odgovori na komplikovana pitanja često su jako jednostavni. Priznajem da nikako nisam mogao da pojmim šta valja očekivati od ovog koncerta i kako se "Queen", najkompletnija rok grupa svih vremena, može progutati bez Fredija Merkjurija. A nedoumici nije bilo mesta, lepo je pisalo, na plakatima, ulaznicama, na diskovima: "Queen" i Pol Rodžers.
Dakle, ne "Queen" sa drugim pevačem, već nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sasvim novo. Samo je trebalo ozbiljno shvatiti napisano, i skepsa je mogla da ostane pred vratima Arene, još davno pre no što su se svetla pogasila, a gromovi krenuli da cepaju kosmos načetvoro.
Puna dvorana najpre je protresena čistim adrenalinskim udarom, namenjenom podizanju temperature i erupciji ludila: Hammer To Fall, Tie Your Mother Down, Fat Bottomed Girls, Another One Bites The Dust i I Want It All. Potom će nas I Want To Break Free uvesti u koncepcijski drugačiju fazu koncerta, onu kojoj nije cilj da publiku momentalno osvoji - taj posao već je bio završen - već da joj predstavi i novi materijal.
Jer, „Rock The Cosmos" je promotivna turneja, logični produžetak nedavno objavljenog „The Cosmos Rocks" albuma, prvog studijskog ostvarenja grupe "Queen" i Pola Rodžersa.
Tehnički, to je šesnaesti album "Queena", ali budući da Rodžers nije zamena za Fredija Merkjurija, deluje mi korektnije smatrati ga debi kreacijom nove kombinacije.
Pet pesama sa aktuelnog izdanja našlo je mesto u repertoaru, raspoređene su strateški, kako ih grandiozne stvari grupe "Queen" (ali i "Bad Company" i "Free") ne bi poklopile. I, kad smo već kod priče o „starom" i „novom" pevaču: niko pod kapom nebeskom ne može da stane pred mikrofon i učini ono što je Fredi mogao. Analogno tome, i Rodžers je isuviše veliko ime da bi bio tretiran kao rezervni igrač. Zato, još jednom, ono magično „+" između imena grupe i pevača govori mnogo više nego što bi čovek u prvi mah očekivao.
Vokalni solista najčešće je i frontmen grupe, ali ako biste mene pitali, uloga prvog čoveka u ovoj podeli pripada Brajanu Meju. Ne samo zato što i pojavom i svirkom izaziva najveće oduševljenje publike, već zato što je očigledna pokretačka sila, Veliki Majstor i komandant parade.
Doktor fizike poverio nam je da je „ostao bez reči" i utvrdio kako „su prošle tolike godine, a mi se tek sada srećemo".
„Trenutak je divan", reći će gitarista Queena. Ko bi mogao da mu protivreči? A potom će, sam na rampi, nekih dvadeset metara od glavne bine započeti dirljivu Love Of My Life i pustiti Arenu da pesmu otpeva do kraja. U tom času, Mej je lider i komunikator, nešto docnije će ponovo i potpuno zagospodariti scenom kao gustim dimom obavijeni gitarski heroj prvog reda.
Cela priča o rokenrolu i počiva na junacima, a virtuoz na šest žica prima sav teret te role na svoja leđa. I on mu odlično stoji.
Središnjica nastupa mesto je za muzičke i scenske egzibicije, pa i Rodžer Tejlor ima prostora za svoju solo tačku. Koncept je zanimljiv, jer će je započeti samo sa bas-bubnjem i kontračinelom, a potom se pred njim, deo po deo, kompletira nova baterija i deonica, jasno, postaje sve kompleksnija i bogatija.
Što sm, što zajedno sa ostatkom velike trojke iz postave, Tejlor će se prihvatiti i vokalnih zadataka u pesmama I’m In Love With My Car i Say It’s Not True.
Pol Rodžers odupire se protoku vremena i neverovatno je ubedljiv kada je na svom terenu, u stvarima iz opusa "Free" i "Bad Company" (Seagull, Bad Company i All Right Now), ali i tamo gde numerama grupe "Queen" daje zanimljivu bluesy notu u interpretaciji.
Potpuno je vidljivo da koreni ovog čoveka leže u bluzu, što je krupna razlika u odnosu na Fredija Merkjurija, na čijem su se žanrovskom polju - ako se ono uopšte može definisati - uvek isticala dva gigantska stuba: rok i opera.
Rodžersu se mora skinuti kapa iz još jednog razloga. Zadivljujuće je da tako veliki pevač nema ni trunke sujete, pošto mu ne smeta da se na momente dopunjuje sa Fredijevim glasom sa trake.
Poslužiću se rečima Mika Boksa (Mick Box, Uriah Heep) i za Pola napisati: taj još uvek ima par dobrih cevki.
Fredi se, uz ovacije, kao glavni vokal na ekranima i u zvučnicima pojavljuje dva puta, najpre, u minijaturi Bijou, koju Brajan Mej izvodi „zajedno" s magičnim pevačem. Kada nas potom plovidba dobro znanim vodama provede kroz Radio Ga Ga, Crazy Little Thing Called Love i The Show Must Go On, atmosfera će se podići do belog usijanja.
Možda je neko u već proključaloj Areni i stigao da se priseti sudbonosnog i gorkog značenja stihova iz refrena: „Inside my heart is breaking, my makeup may be flaking, but my smile still stays on."
Brajan Mej je svojevremeno pribegao radnoj terapiji da bi izašao na kraj sa Fredijevom smrću, pristup važi i danas: predstava mora da se nastavi, a osmeh ostaje. I, tako je labudova pesma Fredija Merkjurija, pisana, snimljena i objavljena u doba kada je ovaj velikan znao da pred sobom nema još mnogo života, utrla put veličanstvenoj Boemskoj rapsodiji.
Magnum opus grupe još jednom izbacuje preminulog pevača u prvi plan, ali podseća i na originalnog basistu, Džona Dikona. Piano i horska deonica stižu nam sa trake i ekrana, a bend će uživo privesti stvar furioznom završetku.
Bis je rezervisan za himne. Vreme do zaista poslednjeg naklona publici ispunjeno je stvarima koje ne mogu da omanu, ali se tu ipak našla i nova Cosmos Rockin’, prilično jednostavna, direktna i energična. Veče će zatvoriti megahitovi: All Right Now grupe "Free", i tradicionalni niz: We Will Rock You i We Are The Champions, uz oproštajne taktove God Save The Queen.
Ceo koncert trajao je dva sata i dvadeset minuta. Po početku predstave u devet mogli ste da navijate satove, a i po dužini svirke da shvatite ko su prave legende, ne tek šampioni.
Brajan, Rodžer i Pol to doista jesu, oni su odavno videli sve i dospeli svuda i nisu krenuli na turneju da bi ikom išta dokazali, već da bi sa desetinama hiljada ljudi podelili sopstvenu ljubav prema muzici i pružili spektakularan šou.
Recept je: "Queen" baza sa "Free" i "Bad Company" intervencijama, začinjena prvoklasnim muzičkim i solo umećem.
U praksi, više bendova za jedno veče, ili, sve to u paketu, programirano za arene i stadione.
U skladu sa naslovom albuma koji turnejom promovišu, "Queen" i Pol Rodžers protresli su ovaj deo univerzuma i produžili za Prag, Beč, Njukasl, Mančester...
A ja bih ovakva dešavanja propisivao na svaka tri meseca. Pomoglo bi mentalnoj higijeni.
Foto: FoNet, Beta
