Izvor: Politika, 09.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Le Klezio na srpskom
Obnavljaju se izdanja za Sajam knjiga
Beogradska „Prosveta” je još je 1965. godine objavila Ž. M. G. Le Kleziovu zbirku priča „Groznica”, zahvaljujući Erihu Košu, a u prevodu Maristele Veličković. Za ovu knjigu Le Klezio je 1963. godine dobio nagradu „Renodo”, kada je pisac imao samo 23 godine.
Ovo izdanje „Prosveta” je obnovila 1987. godine. Kod nas su objavljene i Le Kleziove knjige „Mondo i Lalabaj” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u beogradskoj „Prosveti”, zatim „Zlatna ribica” i „Afrikanac” kod „Ne&Bo”, a Književna opština Vršac objavila je „Dijega i Fridu” u svojoj uglednoj ediciji „Atlas vetrova”. Ovi izdavači, sa kojima smo juče razgovarali, pripremaju obnovljena izdanja Le Kleziovih knjiga uoči predstojećeg Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.
„Prosveta” će tako objaviti novo izdanje Le Kleziove knjige priča „Mondo i Lalabaj”, u prevodu Branke Stanisavljević.
– Sve što je u vezi sa Le Kleziom, od početka je za mene vrsta intuicije. Izabrala sam da prevodim njegove knjige, i odmah sam pomislila da je to pisac koji će sigurno dobiti Nobelovu nagradu kada dostigne određene godine. Taj moj prevodilački izbor podržao je Milisav Savić. Dve Le Kleziove priče „Mondo i Lalabaj”, čije će „Prosveta” izdanje obnoviti u jednoj knjizi, posebno su mi se svidele zbog težine i višeznačnosti njihove poruke. Često sam o Le Kleziovom stvaralaštvu govorila upoređujući ga sa pričom Ričarda Baha o Galebu Džonatanu Livingstonu. Delo Le Klezija kod nas nije bilo naročito poznato zbog njegove navodne hermetičnosti. Međutim, Le Klezio je jedan od najvećih živih pisaca Francuske, i izazov bi bio kod nas prevesti i njegov veliki roman „Pustinja”, koji pokazuje piščevu fascinaciju motivom Sunca i njegovu orijentaciju ka Africi i toplim predelima, kaže Branka Stanisavljević, dodajući:
– Često je govorio da je rođen na Mauricijusu, to ga je područje oduševljavalo, a znamo da je život počeo u Nici, koja je takođe bogata suncem. Kada sam pisala o Le Kleziju upoređivala sam njegove junake sa Kamijevim junakom iz „Stranca”. Le Klezio kaže da ga život često zamara, ali i da ga beskrajno zadivljuje. Mislim da je ovaj drugi deo njegove izjave kod nas često bio zanemarivan. On govori o malim stvarima opisujući one velike.
Prema rečima Branke Stanisavljević, Le Kleziov „Mondo” je priča o dečaku koji živi sam i slobodan u jednom primorskom mestu, ali čezne za ljudskom toplinom, i stalno prilazi strancima sa molbom da ga usvoje. Lalabaj je priča o devojčici koja živi sa majkom, a čezne za prisustvom oca. Naša sagovornica ovde primećuje sličnost sa Le Kleziovim detinjstvom, koji je odrastao sa majkom i tetkom i kome je takođe nedostajao otac. Le Kleziova junakinja beži iz škole, luta po obali primorskog grada, a kući je vraća učitelj, oličenje tog očinskog autoriteta.
Prema rečima Petra Krdua, prvog čoveka KOV-a, po anketi koju je francuski časopis „Lir” sproveo 1994. godine, a među najuglednijim kritičarima i čitaocima u Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj, Ž. M. G. Le Klezio proglašen je najboljim piscem.
– Zbog toga ova vest o dodeli Nobelove nagrade Le Kleziju za mene nije iznenađenje – dodaje Krdu i napominje još da „Dijego i Frida”, u prevodu Nade Bojić, nije samo priča o neobičnom umetničkom paru, već i o njihovom doživljaju Evrope i Amerike.
Mira Krulj, iz izdavačke kuće „Ne&Bo”, kaže da Le Kleziovi romani „Afrikanac” i „Zlatna ribica” duboko pogađaju čitaoca zbog njihove jednostavne, ali vrlo duboke emocije, kao i onoga što se može prepoznati kao autobiografsko.
M. Vulićević
[objavljeno: 10/10/2008]
