Izvor: Politika, 19.Jun.2010, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni „Biciklista“ iz Podgorice
Tokom organizovanja retrospektive crteža velikog slikara Miodraga Dada Đurića, u Galeriji Haos otkrivena je neautentičnost dva crteža i dva rada temperom na papiru ovog autora
Izložbe velikih umetnika su prava prilika da se iznesu na svetlo dana svi oni radovi koji se nalaze u raznim kolekcijama, naročito onim privatnim i nedostupnim javnosti. Nikada se ne bi mogli videti niti bi se mogao steći uvid u bogatstvo i različitost nečijeg opusa da nije projekata i retrospektiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje se povremeno organizuju.
Vlasnici tih radova katkada voljno a katkada nevoljno ustupaju dela za javne izložbe. Neki su ponosni na ono što poseduju pa hoće da pokažu, a neki ljubomorno čuvaju to što imaju, skrivajući to od javnosti. Dešava se da ljudi i ne znaju šta tačno poseduju sve dok se radovi ne iznesu, ne pokažu, ne verifikuju.
Tokom organizovanja retrospektive crteža velikog slikara Miodraga Dada Đurića, bili smo u prilici da otkrijemo neautentičnost dva crteža i dva rada temperom na papiru. Naime, lako smo utvrdili jedan falsifikovani crtež urađen prema originalu koji se nalazi u Narodnom muzeju Crne Gore na Cetinju. Original je crtež iz 1968 godine, tuš na papiru, a falsifikat je datiran u 1964. godinu i znatno je većih dimenzija, verovatno projektorom uvećan pa rađen tušem. Miodrag Dado Đurić nije nikada ponovio jednu liniju a kamoli neki motiv ili kompletan crtež. Taj falsifikat nam je ponuđen za izlaganje od strane jednog beogradskog kolekcionara. Rad navodno potiče od nekog iz Smedereva, ali smo ga lako otkrili zato što smo originalan crtež, inače retko izlagan, doneli sa Cetinja za postavku u Haosu. Čuli smo da je taj rad (falsifikat) bio nuđen i na jednoj od beogradskih aukcija.
Drugi rad za koji se ispostavilo da nije autentičan bilo je teže otkriti. Potiče iz jedne od boljih kolekcija i imao je sve reference kao i ostali radovi. Naime, porodica Popović koja nam je ustupila 14 crteža za izložbu u Galeriji Haos, svih 14 je kupila sa sertifikatom i kod istog galeriste, izvesnog Tiodorovića iz Podgorice. Jedan od tih 14 crteža nije bio Dadov rad već kopija njegove slike Biciklista i to je umetnik lično naknadno utvrdio. Dado je u njemu prepoznao ruku nekog drugog slikara iz Crne Gore za koga je čuo da povremeno radi neke falsifikate urađene prema njegovim ranijim radovima.
Nekoliko radova u boji, tempera na papiru i gvaševa, donosili su razni ljudi i mi smo te radove slali autoru na uvid i potvrdu autentičnosti. Za neke nam se činilo da baš ne pripadaju rukopisu ovog umetnika, međutim, Dado je prepoznao svojih osam radova iz srednje umetničke škole u Herceg Novom (vlasništvo porodice Kapičić), ali oni nam nisu bili interesantni za postavku, a za dva rada je rekao da ne pripadaju njegovoj najranijoj fazi, iako su to tvrdili neki beogradski stanodavci i Dadovi poznanici.
Dakle, veliki umetnici uvek inspirišu ne tako retku pojavu falsifikata. Da i ne pominjemo koliko je falsifikata danas u svetu, koliko toga je u opticaju. Jedan dobar procenat nalazi se čak u raznim muzejima. Što su umetnici bolje kotirani, što su veći i skuplji, to je fenomen pojave falsifikata sve prisutniji i veći izazov.
Zahvaljujući izložbama u Galeriji Haos - Šumanovića za Noć muzeja, prošle godine, i Miodraga Dada Đurića za 15 godina Haosa, ove godine - napravili smo istraživanje (uz popise radova) koje doprinosi utvrđivanjima autentičnosti dela. Lako je kad je umetnik živ, a malo teže kad nije.
Ovakve izložbe doprinose rasvetljavanju nekih pratećih pojava, otkrivanju mogućih falsifikatora, što samo i dalje potvrđuje potrebu za jednim stručnim telom i posebnom ekspertskom službom unutar nedavno formiranog CIK - Centra za konzervaciju, kako je na jednoj raspravi o tome, među istoričarima umetnosti i kolegama iz medija, zaključeno, baš na raspravi i konferenciji za štampu u Galeriji Haos.
Borka Božović
objavljeno: 19/06/2010.
