Izvor: Blic, 10.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laži kojima se veruje
Laži kojima se veruje
Istina je da svi vole dobru misteriju, naročito ako je praćena svakojakim kontroverzama. To je delom i razlog zbog kojeg je 'Da Vinčijev kod' američkog autora Dena Brauna (41) postao, posle Biblije, najprodavanija knjiga u istoriji: prodata je u 40 miliona primeraka i prevedena na 44 svetska jezika. Zahvaljujući velikom uspehu romana, i njegova filmska verzija, koja će svečano otvoriti ovogodišnji Kanski festival (17. maja), jedan je od najiščekivanijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kulturnih događaja sezone, koji takođe prate žučne rasprave. Zašto je jedno delo fikcije izazvalo toliko polemika i sudskih parnica?
Zaplet romana bazira se na zaveri Katoličke crkve koja prikriva 'istinitu' priču o Isusu kako bi zadržala svoju moć. Profesor simbolike (inače nepostojećeg predmeta) sa Harvarda, Robert Langdon dolazi u Pariz da se sastane sa kustosom Luvra, koji toga dana biva ubijen. U blizini leša policija je otkrila zagonetnu šifru. Razrešavajući enigmu, Langdon otkriva niz tragova koji vode do Da Vinčijevih dela i njihovih skrivenih poruka. Udruživši se sa Sofi Nevo, francuskim kriptologom, Langdon saznaje da je pokojni kustos bio povezan sa Sionskim priorijatom - tajnim društvom koje čuva istinu o Hristovom životu i njegovom ljubavnom odnosu sa Marijom Magdalenom. Međutim, Langdona i Nevoovu sve vreme iz potaje prati opasni fratar Sajlas, član rimokatoličkog radikalnog reda 'Opus Dei', koji po svaku cenu pokušava da spreči objavljivanje 'prave' verzije o Isusu...
Inače, knjiga počinje posvetom autora da su 'svi opisi umetničkih dela, arhitekture, dokumenata (...) i tajnih rituala u ovom romanu tačni', ali tu tvrdnju su do sada osporili mnogi klerikalci, akademici i naučnici, a od prvog izdanja romana (2003) objavljena su i brojna dela do detalja posvećena dekodiranju Braunove knjige, što je dovelo do stalne zbunjenosti među čitaocima oko toga da li je knjiga istinita ili je reč o fikciji. Istorijske tvrdnje na koje se Braun poziva zasnivaju se na onome što Katolička crkva oduvek smatra za jeres. Do danas su vođena tri sudska postupka protiv Brauna zbog plagijatorstva i sva tri su okončana u njegovu korist. Sva ta gungula samo je doprinela popularnosti romana, a sva je prilika da će i filmska verzija biti ništa manje uspešna.
Osim iz Jordana, još uvek nema zvaničnih poziva da se film zabrani. Bilo je mnogo reakcija: konzervativna katolička grupa 'Opus Dei' zamolila je producente da u špici zvanično napišu da je film čista fikcija, Vatikan se oglasio pozivajući na bojkot knjige, ali je potom Udruženje britanskih katolika pokušalo da smiri celu stvar saopštenjem u kojem uz ostalo stoji: 'Verujemo da je ‘Da Vinčijev kod’ zabavan i bezazlen dokle god se smatra fikcijom. Ne verujemo u osude, bojkote ili proteste. Ali smo i ogorčeni što su mnogi ljudi koji ne poznaju dovoljno dobro Katoličku crkvu i njenu istoriju razumljivo obmanuti od strane Dena Brauna i što su upali u njegovu zamku.'
Izgleda da je velikoj popularnosti jedne fikcije doprinelo i to što ona govori laži u koje ljudi očajnički žele da veruju.
M. Kovačević
