Izvor: Politika, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laž opstajala decenijama
Suzama, tišinom, a zatim i ovacijama, u Varšavi je nedavno ispraćena premijera filma "Katin", novog dela Andžeja Vajde o masakru nad Poljacima u Katinskoj šumi pred Drugi svetski rat.
Pošto su vođe nacista i Sovjeta, Adolf Hitler i Josif Staljin, u jesen 1939. godine podelile Poljsku, sovjetski NKVD u proleće 1940. godine, po naređenju Kremlja, pobio je 15.000 poljskih vojnih zarobljenika i oko 7.000 civila.
Vajdin novi film dospeo je u središte pogoršanih rusko-poljskih odnosa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pogotovu što je poljski predsednik Leh Kačinjski za prvu posetu Rusiji odabrao Katinsku šumu na dan obeležavanja 68 godina od ulaska sovjetskih trupa u Poljsku, 17. septembra 1939. godine.
Politički analitičari u obe zemlje se spore da li je poljski predsednik želeo da pruži Moskvi ruku pomirenja, s obzirom da je odao poštu i Rusima koji su stradali u Staljinovim čistkama. Drugi optužuju Kačinjskog da je, odabravši mesto na koje nije došao ruski predsednik Vladimir Putin, želeo da udari moralni šamar Rusiji.
Zločin u Katinskoj šumi zvanična Moskva priznala je posle decenija poricanja, tokom kojih je tvrdila da su to učinili nacisti, ali ni danas ne prihvata da je reč o genocidu. Kačinjski je apelovao na Ruse da se ne boje istine da masakr nazovu genocidom, jer današnji Rusi i njihova sadašnja vlast ne snose odgovornost za taj zločin.
Andžej Vajda naišao je u domovini na optužbe da "zatrovan evropskom političkom korektnošću, nije umeo da, kao slobodni umetnik, napravi antisovjetski film", pišu poljski dnevnici, a prenosi AP. Proslavljeni reditelj nije želeo da govori, istakavši da sve što je želeo da kaže o stradanju u Katinu prikazao je u filmu.
Primajući počasnog "Zlatnog medveda" na ovogodišnjem berlinskom festivalu, Vajda je novi film opisao kao priču o laži koja je zvanično opstajala decenijama, zbog čega je film bilo moguće snimiti tek posle priznanja bivšeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova da masakr u Katinu nisu izvršili nacisti, već sovjetske tajne službe.
– Ovo je i vrlo lični film, jer je moj otac bio jedan od hiljade poljskih oficira ubijenih po Staljinovoj naredbi u Katinu i drugim sovjetskim logorima – izjavio je Vajda početkom oktobra prošle godine na početku snimanja filma.
Otac proslavljenog reditelja, Jakub Vajda, bio je kapetan pešadijske poljske vojske i jedan od oko 22.000 nastradalih. Žrtve tog stradanja većinom su bili poljski oficiri i vojnici, ali i policajci, doktori i pravnici. Njih je zarobila Crvena armija kada je Sovjetski Savez 17. septembra 1939. godine zauzeo istočna poljska područja, u skladu s nemačko-sovjetskim paktom o podeli Poljske.
Reditelj Vajda je rođen 1926. godine, a posle Drugog svetskog rata je studirao slikarstvo i režiju na Državnoj filmskoj školi u Lođu. Pažnju na svoj rad skrenuo je prvim filmom, dramom "Pokolenje" o mladima koji se pridružuju pokretu otpora u borbi protiv nacističke okupacije i o preispitivanju komunističke ideologije. U filmu "Kanal", drugom delu trilogije o stradanjima tokom Drugog svetskog rata, Vajda je slikao patnje pripadnika pokreta otpora koji su tokom surovo ugušene Varšavske pobune bili zarobljeni u kanalima kanalizacije. U završnom delu trilogije, filmu "Pepeo i dijamant", reditelj je opisao nekoliko sati života mladog pripadnika Pokreta otpora u prvom danu po završetku rata u Evropi. Ova trilogija o posledicama rata i političkim i društvenim promenama u Poljskoj, donela je Vajdi međunarodnu slavu, ali i sukob sa tadašnjim režimom.
Ratna tematika provejavala je i u filmovima "Lotna" i "Samsom", a probleme nove generacije Poljaka slikao je u "Nevinom čarobnjaku". Filmove "Sibirska ledi Magbet" i "Vrata raja", Vajda je snimio u Jugoslaviji, kritika je hvalila njegov film o filmu "Sve je na prodaju", a u narednim filmovima uneo je dosta novina. Političkim temama vratio se u "Obećanoj zemlji" i "Čoveku od mramora", a u direktan sukob sa vlašću Vajda se upustio delom "Čovek od čelika", za koji je osvojio "Zlatnu palmu" na festivalu u Kanu 1981. godine.
Vajdino stvaralaštvo, ovenčano mnogim nagradama, izučava se danas na mnogim svetskim filmskim školama i akademijama. Iako su njegovi filmovi bili nominovani za nagradu "Oskar" za najbolji strani film, Američka filmska akademija odala je Vajdi počast dodelivši mu počasnog "Oskara" za životno delo 2000. godine. "Oskar" za životno delo, jedini koji ima obrazloženje, u Vajdinom slučaju dodeljen je "za filmove u kojima je tragao za ravnotežom između represivne komunističke vlasti i publike željne slobode".
-----------------------------------------------------------
Film "Katinj" prikazan u Moskvi
Film "Katinj" prikazan je u Moskvi tokom proteklog vikenda, a ruska publika moći će da pogleda film u Institutu poljske kulture u Moskvi 5. marta na godišnjicu masakra.
"Poljaci, oprostite nam. Nisu samo komunisti krivi, krivi smo i mi Rusi kada smo dozvolili da se dešava sve što se u Sovjetskom Savezu dešavalo", izjavio je bivši ruski ombudsman Sergej Kovaljov, prenose poljski mediji.
"Treba objasniti celu istinu i onda staviti tačku", rekao je Aleksandar Tretecki, bivši ruski vojni tužilac i general koji je 1990. bio zadužen da vodi istragu o zločinu u Katinskoj šumi kada su ruski istoričari u arhivima našli potvrdu da iza masakra stoji NKVD i vrh Kremlja na čelu sa Staljinom. Moskovskoj projekciji filma "Katinj", poljskog kandidata za nominaciju za nagradu "Oskar", prisustvovali su reditelj Vajda, mnogobrojni ruski umetnici, političari i diplomatski kor.
[objavljeno: ]
