Izvor: Politika, 24.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Latino bahanalije
Koncert orkestra Beogradske filharmonije, solista na gitari Ignasio Rodes, gost dirigent Urs Šnajder Poslednji program koncerta Beogradske filharmonije, sastavljan slučajnošću nabacanih dela od Geršvina, preko Rodriga do Grifsa i de Falje zaslužio bi mnoge kritičke opaske da nije neverovatnog prijema kod publike koja je do poslednjeg mesta ispunila Kolarčevu salu i izlazila ozarena iz nje. Zabavni karakter ove muzike očigledno je razgaljujuće delovao na prisutne, a kako smatramo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i inače jednom od najznačajnijih (ne)vrednosti muzike, svakog pojedinog dela i autora – rezoniranje kod slušalaca – to se moramo osvrtati i na reakciju mase u sali. Nama se činilo kao da gledamo špansku seriju ili latino sapunicu u orkestarskom ruhu.
Geršvinova (1898-1937) "Kubanska uvertira" razgalila je najpre udarački korpus Filharmonije, a pocupkivali su i ostali članovi orkestra. Izvedena je veoma profesionalno (to je i dobra muzika) i predstavljala sasvim razuman uvod za najpoznatiji i najpopularniji koncert za gitaru, španskog kompozitora Huana Rodriga (1902-1999) Koncert u de duru koji je izveo španski gitarista Ignasio Rodes, pobednik tri velika konkursa (Segovia, Tarega i Ramirez). I tu ne bi trebalo ništa zamerati da nije naše lične prestravljenosti pred nemoćnim zvukom gitare kada se ukrsti sa orkestrom. U Rodrigovom koncertu, izuzetno uspeli, romantični i nadahnuti drugi stav pre svega lepotom duvačkih sola u orkestru predstavlja i sam vrhunac koncerta. Izvođenje španskog gitariste odlikovalo se plemenitošću tona i muzikalnošću, a ne uvek i brioznom i perfektnom tehnikom.
Čarls Tomlinson Grifs (1884-1920) američki kompozitor impresionista, u duhu Debisija je napisao je Bahanalije za orkestar po kojima je ceo koncert Beogradske filharmonije i dobio naziv.
Završetak koncerta ostvaren je svitom iz baleta "Trorogi šešir" Manuela de Falje (1876-1946) raskošno orkestriranoj, u kojoj je razrađen svaki detalj unutar orkestarskih grupa i koja protiče u vatrometu boja i u svakom slučaju, najbolja je muzika na programu.
Neverovatno mirni, staloženi i slabo pokretljivi dirigent starije generacije Urs Šnajder koji u svojoj biografiji beleži neverovatnih 4.000 nastupa sa 160 orkestara, od onih je majstora koji se povlače u pozadinu ne želeći da se uoče nepriličnim gestom. Povremene neusaglašenosti i nepročišćenosti unutar grupa nisu samo njegovo delo, kao ni izuzetna sola engleskog roga i prvog fagota.
Novo vreme donosi i nove poglede na umetnost. Postaje li ona sve više zabava?
Branka Radović
[objavljeno: 24.04.2007.]
