Izvor: Politika, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kusturica šesti put u Kanu
Dugometražni dokumentarni film „Maradona” biće prikazan van konkurencije u ponoćnom terminu glavnog programa
Posle jučerašnje pariske konferencije za novinare, koju su održali festivalski čelnici Tjeri Fremo i Žil Žakob, više nema tajni. Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica šesti put će učestvovati u glavnom programu najprestižnije filmske manifestacije na svetu – Kanskog festivala, čije 61. izdanje počinje 14. maja, a završava se ceremonijom dodele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nagrada 25. maja.
Najnoviji Kusturičin film – dugometražno, dokumentarno, humorno-dramsko delo o sportskom i životnom putu jednog od najtalentovanijih i najznačajnijih fudbalera 20. veka, legendarnom Dijegu Armandu Maradoni – imaće svetsku premijeru u Kanu, van konkurencije, u Velikom teatru Limijer, u programu „Midnight Screenings”.
U vezi sa ovom najavom, u razgovoru za „Politiku” reditelj Emir Kusturica kaže:
– Film o Maradoni, za razliku od mojih pređašnjih filmova, barata opštepriznatim mitom, te mu je u startu poklonjena veća „svetska” pažnja. Nije ni čudo, jer je u pitanju izuzetno poznata osoba, ličnost koja se svrstava u red planetarnih zvezda kao što su Elvis Prisli, Merlin Monro, Mao Cedung. To je fudbaler čiji diskurs nimalo ne ličina inače ograničena interesovanja fudbalera. Od njega se ne mogu čuti fraze tipa: „Trudićemo se da opravdamo poverenje koje nam je ukazao trener i nadamo se da ćemo ispuniti očekivanja naše publike” – izjavljuje Kusturica, koji je svog filmskog junaka strpljivo i ne uvek lako, pratio, intervjuisao i snimao pune dve i po godineu različitim i često neverovatnim situacijama u Latinskoj Americi, Evropi, Srbiji...
O svom „glumcu”, s kojim je ostvario i neobično prijateljstvo, Kusturica još kaže:
– On je borac za pravdu i po svemu što je zabeleženo u filmu liči na antičkog junaka. Maradona je obeležio kraj individualizma u fudbalu. On je, po statističkim podacima, držao loptu u svojim nogama i tri minuta u toku jedne utakmice, a današnji fudbaleri, svi zajedno, u toku utakmice ne zadržavaju loptu više od dva minuta. Nesrećna sudbina, koja ga je stigla kada se vinuo u visine gde je razređen vazduh, predstavlja vrhunac u njegovom alkoholizmu i drogiranju, i utoliko je film, u kojem je on otvorio svoje srce, zapravo iskrena ljudska drama.
U dokumentarnoj storiju o Maradoni autor je zabeležio i jasnu političku opredeljenost legendarnog fudbalera, ali je ujedno svetuponudio, prilično hrabro, i sopstveni politički manifest. Na ovu temu – pred premijeru u Kanu i u trenutku kada u Parizu kao glavni glumac učestvuje u snimanju filma „Zbogom”, francuskog reditelja i scenariste Kristijana Kariona – Kusturica nije u mogućnosti da detaljnije odgovori (osim što u šali kaže: „Posle ovog filma završio sam sa Anglosaksoncima”).
– Film „Maradona” rađen je u tri nivoa. Prvi nivo je priča o vozu koji vozi u Mardel Platu gde je 2005. godine održan najveći antiimperijalistički samit i gde je proklamovano jedinstvo i budućnost latinoameričkih zemalja. Drugi nivo je priča o religiji i Maradoninoj crkvi koju finansira vlasnik noćnog bara u Buenos Ajresu, a treći je, rekao bih, ispovedna proza Dijega Armanda Maradone – kaže za „Politiku” Emir Kusturica, koji će se u Kanu obresti već u prvoj polovini festivala.
Inače, takmičarski program 61. Kanskog festivala vrca od poznatih i već priznatih rediteljskih imena i pređašnjih festivalskih laureata. Novi filmovi Klinta Istvuda (Changeling), Nurija Bilgea Čejlana (Tri majmuna), braće Žan-Pjera i Lika Dardena (Lornina tišina) Arnoa Deplešena (Božićna priča), Atoma Egojana ( Obožavanje), Matea Garonea (Gomora), Lukresije Martel (La Mujer Sin Cabeza), Valtera Saleša (Linha de Passe), Paola Sorentina (Il Divo), Pabla Trapera (Leonera), takmiče se za „Zlatnu palmu”.
Ovom elitnom skupu pridružuje se i Vim Venders sa filmom „Pucnjava u Palermu”, kineski reditelj (venecijanski laureat) Žija Žangke, ali i Stiven Soderberg sa četvoročasovnom sagom o Ernestu Če Gevari. Soderbergov film o Če Gevari čine dva nezavisna filma „Gerila” i „Argentina” koji će biti prikazani sukcesivno, jedan za drugim.
U glavnom programu, van konkurencije, biće prikazani i novi filmovi Stivena Spilberga (Indijana Džons i Kraljevstvo Kristalne lobanje), Marka Ozborna i Džona Stivensona (animirani Kung-fu pande), Vudija Alena (Viki Kristina Barselona), Vonga Kar Vaija, Danijela Lekonta, Dži Vuna Kima, Marka Tulija Đordana...
Ovogodišnjim žirijem predsedava američki glumac i reditelj Šon Pen (festival mu je uslišio želju i organizovao specijalnu predsedničku projekciju filma Treći talas Alison Tompson), a članovi žirija su Serđo Kasteljito, Natali Portman, Alfonso Kuaron, Apičatpong Virasetakul, Aleksandra Marija Lara i Rašid Bušareb.
-------------------------------------------------
Kusturica svirao u Karakasu
Emir Kusturica priredio je sa svojom grupom „Zabranjeno pušenje” urnebesni koncert u centru venecuelanske prestonice, Karakasu. Naš proslavljeni filmski reditelj pozvan je da bude gost Venecuele povodom nedelje grada Karakasa od 13.do 19.aprila, kako izveštavaju venecuelanski mediji. „Zabranjeno pušenje” izvelo je najpoznatije pank i rok numere prožete balkanskim folklorom. Venecuelanski izveštači javljaju i da je početak nastupa srpske grupe predvođene Kusturicom propraćen bogatim vatrometom.
Mediji navode da je Kusturica govoreći o Kosovu kao kolevci srpske civilizacije, optužio SAD da pokušavaju da iseckaju svet na rezance kako bi njime lakše vladali. Praćen gomilom novinara i fotoreportera, Kusturica je, kako se dodaje, neumorno odgovarao i na politička pitanja.
„Postoje dva kraja na svetu o kojima uvek mogu da govorim. To su Balkan i Latinska Amerika. Iako ne govorim španski, znam, vidim i osećam da ova zemlja nije daleko od moje kuće. Verujte mi da je slična,iako nas deli tolika razdaljina”, rekao je Kusturica za gradsku televiziju Karakasa.
Srpski rediteljveruje u projekat socijalne pravde, kako je rekao TV Avili, jer to su i njegovi ideali. „Ova zemlja se suprotstavlja fatalističkoj viziji sveta u kome je sve fokusirano na materijalna dobra”,dodao je Kusturica u Venecueli. Venecuelanski mediji i agencije takođe podsećaju da se njihov predsednik Ugo Čaves više puta izjasnio protiv nezavisnosti Kosova i da je u februaru optužio SAD da želi da razdeli svet na što manje parčiće.
A dok je orkestar Emira Kusturice zabavljao vesele Venecuelance, na ogradi parka pojavio se transparent na kome je pisalo: „Nećemo dozvoliti da s Bolivijom učinite ono što ste uradili sa Jugoslavijom”. Bio je to očiti dokaz kako se na oba kraja sveta dešavaju vrlo slične stvari te da srpski reditelj u Latinskoj Americi „zaista nije daleko od svoje kuće”.
Z. Š.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 24/04/2008]
