Izvor: Blic, 03.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kustose zamenili kelneri
Kustose zamenili kelneri
Nakon nedavne posete grupe muzejskih radnika muzeju na otvorenom 'Staro selo' u Sirogojnu, Muzejsko društvo Srbije i Jugoslovenski nacionalni komitet IKOM uputili su apel Ministarstvu kulture i medija republike Srbije da ovaj jedinstveni muzej stave pod nadležnost Republike inače će biti trajno izgubljen. Muzealci, naime, strahuju da opština Čajetina, kojoj su od januara 2003. godine, data veća ovlašćenja nego ranije u pomenutom slučaju, neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti u stanju da se valjano brine o ovom kulturnom dobru od izuzetnog značaja, kako u materijalnom tako i u stručnom pogledu, izražavajući slutnju o 'već prisutnoj opasnosti od totalne komercijalizacije i devastacije, a zatim i privatizacije Muzeja čija je delatnost od posebnog značaja za Republiku i šire.'
Muzej 'Staro selo' u Sirogojnu osnovali su 1992. godine, opština Užice, opština Čajetina i D.P. 'Sirogojno', a Republika ga je izgradila sopstvenim sredstvima i finansira ga sa više od 50 odsto sredstava. U apelu se ističe da je ovaj muzej regionalna a ne lokalna institucija, da opština Čajetina od 1992. godine, kao osnivač u finansiranju Muzeja učestvuje tek sa jedan odsto, a da je D.P. 'Sirogojno' prodato privatnom licu i da zanemaruje svoja osnivačka prava i obaveze. Muzejski radnici pozivaju se na Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture, insistirajući da Republika preuzme sva osnivačka prava u slučaju 'Starog sela', kao i da preuzme pravo imenovanja jednog dela organa upravljanja i jednog dela sredstava za finansiranje, pre svega za zaštitu, dok bi ostala sredstva kao i do nedavno Muzej sam ostvarivao. Pomoćnik ministra kulture u Vladi republike Srbije Jovan Despotović, u telefonskoj izjavi za 'Blic', kaže:
- Te priče o nekakvoj privatizaciji 'Starog sela' su potpuno besmislene. Upravo je održan sastanak u prisustvu predsednika opštine Čajetina i nove direktorke Muzeja, na kojem je konstatovano da je ova ustanova dobro od izuzetnog značaja i da će svi programi biti u skladu sa tom činjenicom.
Međutim, muzealci slute da promene u ovom muzeju ukazuju na postepenu i diskretnu privatizaciju koja može da bude pogubna za dobro proglašeno za spomenik kulture i instituciju.
- 'Opština Čajetina smenila je Zoricu Ivković i postavila za direktora osobu bez dana radnog staža, istoričara. Za savetnika direktorke postavljena je sa stalnim zaposlenjem gospođa Dobrila Smiljanić, dovedena iz penzije - pita se Vesna Omčikus, kustos Etnografskog muzeja i dodaje: 'Videla sam da je jedna autentična ograda uklonjena, a da su posečeni mladi oguljeni borovi pripremljeni za neku novu. Svi muzeji ovog tipa u svetu imaju životinje tog podneblja, a ovce koje su ovde bile već su prodate, a jaganjci pojedeni. Apartmani i krčma dati su na upravljanje lokalnom kafedžiji, služi se koka-kola umesto domaćeg soka, beli platneni suncobrani polako nestaju... Ukoliko jednom dođe do devastacije, ovom dobru će biti skinuta zaštita, a to je siguran put do tendera za prodaju.' Lj. Jelisavac Muzej na otovorenom
Etnografski muzej na otvorenom 'Staro selo' namenjen je zaštiti i prezentaciji narodne arhitekture, kulture stanovanja, načina privređivanja i organizacije porodičnog života ljudi planinskih predela Zlatibora. Pored zbirke od hiljadu inventarisanih jedinica, Muzej raspolaže i sa 45 autentičnih objekata, tipičnih primera starijeg narodnog graditeljstva Zlatibora. U sastavu zaštićenog kompleksa na površini od 4,5 hektara, su i crkva Sv. Petra i Pavla i staro seosko groblje.
