Izvor: Politika, 13.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturno nasleđe Južne Afrike
Delegacija iz Johanesburga boravila u četvorodnevnoj poseti Beogradu, kako bi napravila prvi korak u jačanju kulturnih i ekonomskih veza između naše dve zemlje
Delegacija prijatelja iz Južne Afrike, sastavljena od 23 poslenika kulture i poslovnih ljudi, bila je u poseti Beogradu od 7. do 11. oktobra, kako bi ostvarila naum koji je dugo odlagan – da se među dve, do sada prilično udaljene nacije, srpske i južnoafričke, ostvare snažnije i dugoročne veze.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Među gostima, u ovom svojevrsnom probijanju leda, bili su i predstavnici Nacionalnog saveta za nasleđe Južne Afrike(National Heritage Council of South Africa), profesorka Roki Ralebipi-Simela i Luli Kalinikos. Delegaciju je predvodio advokat Sonvabile Mankotiva.
Važni pregovori vođeni su u Privrednoj komori Srbije, a naši sagovornici se slažu u jednom – očekivanoj ekonomskoj saradnji treba da prethodi korisna razmena između naših dvaju kultura.
U to ime, domaćica koja je preuzela ulogu da uvažene goste upozna sa srpskom kulturom, direktorka Muzeja afričke umetnosti Narcisa Knežević-Šijan, goste iz Nacionalnog saveta za nasleđe Južne Afrike povela je u mini-turneju po Beogradu i Srbiji. Pored posete Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, obišli su i Topčider i tamošnji Muzej Prvog srpskog ustanka i Etnografski muzej. Gosti Beograda išli su i u posetu Sremskim Karlovcima, kako bi obišli Galeriju Matice srpske.
Nacionalni savet za nasleđe Južne Afrike otvoreno se bavi bolnim pitanjima aparthejda i razumevanja nasilja i rasne segregacije.
– Ja sam grčkog porekla, ali sam rođena u Južnoj Africi – kaže Luli Kalinikos, istoričarka i član Nacionalnog saveta za nasleđe Južne Afrike – naš ambasador u Srbiji odlučio je da naša poseta bude razmena između kultura. Posetili smo i spomenik ocu moderne srpske nacije, Karađorđu. Veoma sam zainteresovana za vašu istoriju i žao mi je što ne ostajemo malo duže. Južnoafrička istorija je, kao i vaša, bila puna poteškoća – kaže Luli Kalinikos.
Prema njenim rečima, Nacionalni savet za nasleđe Južne Afrike, pokušava da otvoreno razgovara o prošlosti i budućnosti njihove zemlje. Oni organizuju sastanke na kojima ljudi pričaju o burnoj prošlosti. Zajedno sa onima koji su stradali u vreme aparthejda, pre povratka Nelsona Mandele, u Nacionalnom savetu učestvuju i ljudi koji su mučili političke zarobljenike.
– Rečeno im je da će, ako budu iskreni, dobiti amnestiju. I to funkcioniše jako dobro, iako je bilo mnogo kritika, jer je suština naših sastanaka u tome da zaključimo da smo svi ljudska bića. To je velikodušan pomak koji je načinio Nelson Mandela, da se otvoreno razgovara o svemu, bez potiskivanja, kako bi došlo do oproštaja i pomirenja – objašnjava Luli Kalinikos.
Nju veoma zanima kako se Srbija upoznaje sa sopstvenom burnom prošlošću. Oduševljena je Beogradom, pre svega, zbog slojeva najrazličitijih kultura koji su vidljivi na zgradama i ulicama.
Roki Ralebipi-Simela, zamenica predsednika Nacionalnog veća, kaže da je oduševljena prijemom u Beogradu.
– Očekujem da ćemo ostvariti jake veze. U okviru našeg Nacionalnog veća svakodnevno učimo o sebi, jer želimo da idemo napred. Vidim da imate svoje muzeje, arhive, institucije posvećene kulturi i to je ono što i mi radimo. Želimo da našu kulturu podelimo sa svetom, i da učimo o drugim kulturama. Jer, mi jesmo veoma drugačiji, ali smo takođe i jako slični. Videla sam vaše ručno izrađene tepihe koji jako podsećaju na persijske, zatim alate koje ste koristili u zemljoradnji. Posle ratova u Južnoj Africi, koji su se vodili zbog raznih, pa i religioznih razlika, želimo da zaključimo upravo to: da među svima nama ima mnogo više sličnosti nego razlika. Treba da slavimo i promovišemo svoje razlike, ali ujedinjeni kao ljudi – ističe Roki Ralebipi-Simela.
U Srbiji su joj se posebno svideli prijatni ljudi, odlična hrana i šljivovica. Jedino joj se čini da su ljudi još zatvoreni prema sopstvenom kulturnom identitetu i nedavnoj, ratnoj prošlosti, koje je podrazumevalo i nasilje.
Sonvabile Mankotiva, šef afričke delegacije Nacionalnog saveta za nasleđe Južne Afrike, kaže da je ideja o istraživanju srpske kulture odlična.
– Vrlo nam je zanimljivo da vidimo kako vi čuvate vaše nasleđe. Pored posete muzeja, želimo da razvijemo i snažnu ekonomsku saradnju, da otvorimo vrata između naše dve nacije, kao i u regionu. Ne samo političke, nego praktične prirode. Jaka veza nastaje tako što ćemo bolje razumeti jedni druge, a ovo je pravi način. Mi smo domaćini Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. godine, a sledeća godina će biti potpuno posvećena tom događaju. Očekujemo i Srbe, kako bismo još jače učvrstili naše veze – govori Sonvabile Mankotiva.
On se nada da će Srbi, u nekoj budućoj saradnji uživati u prirodnim i kulturnim bogatstvima Južne Afrike.
– Mi smo najbogatija zemlja u Africi, i posle burnih događaja u prošlosti spremni smo da se otvorimo prema svetu. To smo turistički već uspeli. Uostalom, lik i delo Nelsona Mandele je od velike vrednosti. Činjenica je, on je najveći svetski brend, posle koka-kole – konstatuje Sonvabile Mankotiva.
Stanko Stamenković
------------------------------------------------
Galerija „Moja Afrika”
Narcisa Knežević-Šijan, direktorka Muzeja afričke umetnosti, očekuje da će sličan susret biti održan sledeće godine u Johanesburgu, glavnom gradu Južne Afrike, gde bismo mogli da prikažemo naše plesove, muziku i filmove. U sklopu Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, prošle srede otvorena je i nova galerija „Moja Afrika” koja je posvećena kulturi Južne Afrike, a planirano je da ona bude tačka kontakta za buduće susrete između Johanesburga i Beograda, sa namerom da se nastavi saradnja na planu privrede i kulture.
[objavljeno: 14/10/2008]
