Izvor: Politika, 25.Sep.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturna diplomatija na delu
Tajna uspeha je da se bez prisustva sujete okružite najboljim ljudima u njihovim oblastima. Oni su vaše oružje iz senke
Karmen Kafarel cenjeno je i poznato ime u Španiji. Kao doktor hispanske lingvistike, bivši zamenik dekana za studente, internu komunikaciju i međunarodne odnose na Fakultetu Komplutense i Univerzitetu kralj Huan Karlos i nekadašnji generalni direktor Radio-televizije Španije, od leta 2007. na čelu je svih centara Instituta Servantes koje ova zemlja ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << širom sveta. U Beogradu je prvi put,i tou radnoj poseti. Zahvaljujući, na početku ovog razgovora, svim Beograđanima na toplom prijemu kako nje lično tako i španske kulture, naša sagovornica odmah je prešla na stvar –ističući da su kulturni centri važan deo javne diplomatije jedne zemlje. Nezaobilazan. Životan i pogodan za savremen rad i efektne rezultate. I baš zato, kako nam objašnjava, misija njenog dolaska u Beograd nije samo menadžerske prirode.
Na prvi pogled može da začudi podatak da centar Servantes u Beogradu spada u one „A” kategorije, koje imate u metropolama kao što su Njujork, Pariz ili London. Zašto je baš naš graddobio ovu privilegiju?
Veličinu centra neodređuje veličina zemlje već stepen prihvatanja naše kulture i jezika. Institut je odlična referentna tačka kada su u pitanju naše kulturne aktivnosti, a pošto smou Srbiji zaista odlično prihvaćeni–i centar je veliki.
Kada se biraju programi koji se prezentuju bilo gde na svetu šta je odlučujuće: senzibilitet domaće publike, podaci koji govore o tome šta nedostaje lokalnojkulturnoj ponudi ili neštotreće?
Susret kultura je kompleksan događaj. U sedištu instituta određuju se glavne smernice po kojima se kreiraju programi, da bi se napravila harmonija između disciplina, jer mislim da je bitno da podjednako budu zastupljeni film, fotografija, scenske umetnosti i književnost...To je, ponoviću, sastavni deo diplomatskih aktivnosti. Međutim, svakom centru ostavljamo dovoljno autonomije da prilagodiponudu društvu u kojem se nalazii da osluškuje koje su to potrebe zemlje domaćina. Naravno dasarađujemo, u ovom slučaju, i sa kulturnim institucijama Srbije, kao što je rad za Sajam knjiga, Gitar art festival i slično. I na taj način selektujemo ono što ćemo prikazati.
Poznato je da Srbija, nažalost, ima samo jedan kulturni centar u svetu – onaj u Parizu. Da li time što ih nema više naša zemlja možda gubi na svojoj popularnosti?
Španci nisu mnogo upoznati sa vašom kulturom, pogotovo jer je reč o jednom kompleksnom regionu. A to je šteta jer je vaša kultura bogata i duboka. Naravno da bi otvaranje kulturnog centra to promenilo. Međutim, centar se otvara onda kada za to jedna zemlja ima mogućnosti. Mi smo počeli da egzistiramo tek 1991. godine, za razliku od Britanskog sveta, Gete instituta ili Francuskog instituta. Svakako da bi povećanjebroja vaših centara bilo od nemerljive pomoći u predstavljanju Srbije na svim poljima. Možda najpre jer se ukulturilako razumemo. Greška je što je političari često stavljaju na poslednje mesto.
Bavili ste se menadžerskim poslovima na fakultetu i na televiziji, a trenutno rukovodite sa čak 78 centara instituta. Kako to uspevate?
Na prvu loptu rekla bih da ni sama ne znam kako sve postižem! Ali, kad malo bolje razmislim, mnogo toga zavisi od sklopa ličnosti. I od toga da li se bavite poslom koji vas inspiriše. Uvek sam mogla mnogo da radim a da se ne umorim. Tajna je možda u tome što strast prema poslu kojim se bavim nikada nisam izgubila, kao ni strast u privatnom životu. Uz to, bitno je da imate odlične kolege, sa kojima se razumete.
Kažete da u Beogradu radi ekipa mladihi inspirativnihljudi pod rukovodstvom Antonija Lazara Gozala, koji na odličannačin prezentuju špansku kulturu. Šta je ključno: ljudi, program ili finansije?
Teško je izdvojiti jedan od ta tri elementa. Uklopiti sva tri je svakako neophodno. Ako čovek poznaje profesionalce u sredini u kojoj živi,lako dolazi do njih i u prilici je da im ponudi posao. Osim radne biografije bitne su i lične karakteristike. Svaki rukovodilac mora da bude motor, pokretačka energija, ali posao uglavnom obavljaju ljudi oko vas. Tajna uspeha je da se bez prisustva sujeteokružite najboljim ljudima u njihovim oblastima. Oni su vaše oružje iz senke.
Na kraju, kako prevazilazite finansijsku krizu koja je svakog pogodila – putem komercijalizacije programa, traženjem sponzora...?
Kultura ne troši novac, ona ga i proizvodi. U nju se ulaže da bi se to mnogostruko vratilo. Uspeli smo, stoga, da pronađemo nove formule preživljavanja. Broj našihkulturnih aktivnosti nije se smanjio već se povećao – radi se o preko 6.500 događaja godišnje. To uspevamo na dva načina. Sa jedne strane imamo nove tehnologije koje koristimo – postojiServantes televizija, Servantes radio i mreža na Fejsbuku, čime smo, trošeći manje novca, uspeli da dopremo do većeg broja ljudi, pogotovo mladih. Sa druge strane, tražimo sredstva od javnih i privatnih institucija, uz uspostavljanje saradnje sa partnerimasa kojima u kooperaciji izvodimo programe. Ono što nam takođe omogućava da funkcionišemo jeste učenje španskog jezika pa semnogo ulaže u nastavu u zemljama u kojima imamo kulturne centre. Održanje primata našeg jezika veoma nam je bitno.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 26.09.2011
