Izvor: Politika, 29.Dec.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kultura u brojevima

Podsećamo vas na istraživanja iz 2011. godine, koja rečito govore o tome gde i koliko u Srbiji negujemo, a koliko volimo kulturu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka tokom protekle godine, putem brojnih istraživanja, mapirao je, između ostalog i kulturno-zabavna dešavanja u Srbiji, bavio se studentskim kulturnim potrebama i generalnim navikama našeg stanovništva kada je ova oblast u pitanju. List „Politika” ovom prilikom za vas, u vidu podsećanja, izdvaja najzanimljivije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podatke, koji rečito govore gde i koliko u Srbiji negujemo, a koliko volimo kulturu.

Kada je reč o kulturno-zabavnim dešavanjima, umrežavanjem različitih kriterijuma može se dobiti podatak da se najveći procenat manifestacija realizuje na teritoriji Vojvodine (38,9 posto), nešto manje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (27,3 posto), dok su u ostalim regionima manifestacije malo ređe zastupljene – 17,7 posto u Južnoj i Istočnoj Srbiji, 13,5 posto u Beogradu i 25 odsto na Kosovu i Metohiji. Ako je kriterijum tip same manifestacije, najzastupljenije su folklorne (20,1 odsto), zatim one u oblasti likovne i primenjene umetnosti (17,3 odsto), književne (15,5 odsto), muzičke (14,9 odsto) i muzičko-scenske (12,2 odsto), kao i one koje objedinjuju programe različitog tipa (13,6 odsto).  

Ukoliko se meri posećenost kulturnih sadržaja, a imajući u vidu nizak životni standard u Srbiji, svega sedam odsto stanovništva može sebi da priušti da ode na jedan veći inostrani koncert ili na dve do tri pozorišne predstave mesečno ili da kupi nekoliko knjiga, jer može sebi da dozvoli da na kulturu potroši više od 5000 dinara, dok dve trećine ljudi za tu vrstu potreba mogu da izdvoje oko 2000 dinara. Međutim, i pored toga alarmantan je sledeći podatak – procenat onih koji čitavu godinu nisu ušli u neku ustanovu kulture, bilo da je u pitanju u bioskop, pozorište, galerija, muzej ili biblioteka, iznosi čak 60 odsto. Povremenih posetilaca, koji su participirali u poseti od jedan do tri puta, ima oko 20 odsto dok pasioniranih učesnika u programima, koji u njima učestvuju češće od jednom mesečno, ima samo od jedan do dva odsto .

Ukoliko se u obzir uzmu studenti, današnji akademci imaju manje slobodnog vremena od onih koji su studirali pre recimo deset godina, a bavljenje umetnošću i odlasci u neku od institucija kulture nisu njihov omiljeni način aktivnosti u dokolici. Samo 7,1 odsto studenata opredelilo bi se da poseti neku kulturnu instituciju, od čega je najveći procenat beogradskih akademaca – 59,1 odsto. Kao najvažniji razlog za slabu posetu 39,3 odsto navelo je nedostatak vremena, a 17 odsto nedostatak interesovanja. Iako tek svaki deseti troši više od 20.000 dinara mesečno, većina tvrdi da su im prihodi dovoljni za kulturne potrebe, zabavu i druženje.

Bitno je pomenuti i to da, iako građani Evrope imaju nesumnjivo viši standard, pa prema tome i veće mogućnosti da za zadovoljavanje kulturnih potreba izdvoje više novca, stepen njihovog učešća u kulturnim aktivnostima u većini poređenja sličan je učešću naših sugrađana.

M. Dimitrijević

objavljeno: 29.12.2011.

Nastavak na Politika...