Izvor: RTS, 28.Sep.2019, 06:53

Kultura na putu ka spektaklu

Kultura na putu ka spektaklu

Ovih dana, Bitef festival i izložba Marine Abramović, provocirali su mnoge da debatuju na teme kome je namenjena moderna umetnost i kako se ona razume. Nas su te debate pokrenule da istražimo, šta je od presudnog značaja za formiranje ukusa publike i od čega zavisi da li će publika biti otvorena za novo, radikalno, provokativno, bez čega, inače, kultura i ne može da opstane.
Provokativno, intrigantno, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šokantno, radikalno novo – reči koje opisuju ono što su kulturi nekada na našim prostorima donosili avangardni umetnici, a publika pratila i podržavala sa mnogo većim zanimanjem i razumevanjem, izgleda, nego danas.

„Sasvim je ljudski da ljudi nerado prihvataju novo, pogotovo radikalno novo bilo da je to u nauci, u filozofiji ili u umetnosti jer su navikli na nešto staro, imaju neke svoje stereotipe, predrasude“, kaže psiholog Žarko Trebješanin.
Kako su i zašto kreatori i šira publika počeli da se mimoilaze u svetu kulture?
„Sa razvojem potrošačke kulture i potrošačkog društva i kultura je mnogo više otišla ili razvila se u pravcu spektakla. Publika se sve više diferencira, odnosno kreiraju se događaji za različite kategorije publike“, objašnjava kulturolog Maja Vukadinović.
„Da bi neko mogao da apsorbuje ono što je novo i da vrednuje to što je novo, on mora da ima izgrađene kriterijume. Ako ne poznajete umetnost, bilo koju, ne možete da prevaziđete nešto u šta niste ni ušli, što bi rekao Hegel“, istakao je Trebješanin.
Traže prečice i lakša rešenja i obrazovani i oni koji to nisu. Stiče se utisak da je došlo do zamene teza te se od kulture traži zabava, osećaj prijatnog umesto estetike, pažnja auditorijuma pojačava se srazmerno spremnosti umetnika da ponudi neobično iskustvo, doživljaj, jednom rečju – spektakl. 
„Primera radi, ako napravite koncert na otvorenom ili na nekoj neobičnoj lokaciji uz svetlosne efekte, uz obilje tehnologije, publika će biti zainteresovana“, navodi Vukadinovićeva.
„Umetnost – ako je prava umetnost – ona bi trebalo da deluje i na čovekov um, ali i na srce i na emocije, na dušu i morala bi da ga obogati, na neki način preobrazi“, ukazao je Trebješanin.
Veoma je važna činjenica da rad na sebi ne prestaje sa završetkom školovanja.
„Tradicija se i stvara, ona se i kreira. Nije to nešto večito. Ko god to nije shvatio njega će vreme vrlo brzo pregaziti“, istakao je Trebješanin.
Stvar je prestiža danas pojaviti se na nekom kulturnom događaju. Više se ni ne pitamo može li umetnost da menja svet. 
Profesor Trebješanin ističe da smo mi podložni promeni, a da je to velika stvar.
Dopustimo li kulturi da nas menja promenićemo i duh vremena. Filozofi tvrde okusićemo i besmrtnost na trenutak doduše, ali kakav!

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.