Izvor: Blic, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura kulturi
Kultura kulturi
Dovoljno imam životnog iskustva da ovo što imam nameru da napišem ne može da se do kraja ostvari. Ali iskustvo mi govori da ipak vredi pokretati neke teme jer ako se nešto bitno i delimično ostvari, čista je korist. Najgore je držati ruke i džepovima, mada je još gore držati šipak u džepu, a ne reći ništa.
Primetio sam kad sa nekim izvan Beograda pokrećem neko pitanje u sferi kulture, da svom sagovorniku, koji me pita za savet ili saradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postavaljam dva pitanja. Obavezno, po bontonu, ne odmah na početku, već negde kao uzgred: 'A kojoj partiji pripada vaš gradonačelnik (ili sekretar za kulturu grada)?'. Posle toga sledi potpitanje: 'Može li se s njima?'. A onda dolazi na red još neprijatnije pitanje: 'A u kojoj ste beše ono vi stranci? Znate ja više nisam ni u jednoj, a možda niste ni vi?'. Obično sam pogodio.
Svi ovi dijalozi vođeni sa manjim i većim oklevanjem, u sebi kriju uverenje da odnos neke odgovorne ličnosti u gradu određuje sudbinu kulture u toj sredini. Nismo mi nikakav izuzetak, pa ipak trebalo bi gajiti princip da neki strateški ciljevi kulture ostaju na snazi kogod glasovima birača preuzeo ključne položaje u gradu ili u državi. I ne samo to. Čak i neke važne investicije u kulturi ne bi smele da zavise od trenutnih i danas već privremenih promena u fotelji.
Navešću najapsurdniji primer koji se desio u jednoj zemlji nama bliskoj i geografski i po tranziciji. U toj zemlji jedna vlast počela je da gradi Narodno pozorište usred grada. Napravljen je projekt, skupljene državne pare i udareni temelji. A onda je voljom glasača promenjena vlast u državi i u gradu. Nova vlast je rešila da Narodno pozorište bude izvan užeg centra, napravila nove planove, sagradila ga i ostavila za sobom rupu u centru za neku drugu namenu. To se desilo u Budimpešti. Pomenulo se i ne primenilo se u nas!
Da je kultura ostala u nadležnostu kulturnjaka gotovo sam siguran se to ne bi dogodilo.
