Izvor: Politika, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura je prečica do cilja
Namera je da kulturnom politikom, a ne politikom, koliko-toliko menjamo svest ljudi, kaže Vojislav – Voja Brajović, ministar kulture
INTERVJU
Poznati glumac Vojislav – Voja Brajović uspešno se uhodava na mestu ministra kulture u aktuelnoj vladi. Tokom celog dana je prezauzet jer, ministarskih obaveza je mnogo, a uveče igra u predstavama. Voja Brajović diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Ognjenke Milićević. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Od 1969. godine stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a od 15. maja 2007. godine ministar kulture u Vladi Republike Srbije. Tokom bogate karijere ostvario je veliki broj pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga i dobitnik je gotovo svih relevantnih pozorišnih nagrada za glumu.
• Do Vas je nemoguće doći iako ministarsku funkciju obavljate kratko vreme. Šta se u Vašem životu promenilo?
– Do Ministarstva kulture je moguće doći. Ministarstvo kulture ima dobar tim: državnog sekretara, pomoćnike, saradnike. Nisam ja Ministarstvo. A nisam ni neko do koga je nemoguće doći, sudeći po broju ljudi s kojima dnevno sarađujem, razgovaram, srećem se, radim, dogovaram... Šta se u mom životu promenilo? Veći stepen odgovornosti ili, ako hoćete, utopije da se nešto za opštu dobrobit može učiniti. Nije mi ta vrsta utopije ni ranije bila strana. Mislim da me sada čak i pokreće. A nadam se da to nije samo utopija, već, nazovimo to, jači osećaj izazova.
• Gluma Vam je, tvrdite, mnogo važnija od politike. Kako ćete uskladiti ova dva zanimanja: ministarsko i umetničko? Koje će morati da trpi?
– Iako je Ministarstvo državna uprava to nije prvenstveno politika. Reč je o kulturnoj politici kao prevashodnom čuvanju i negovanju našeg kulturnog identiteta. Briga o materijalnoj i nematerijalnoj kulturnoj baštini, afirmacija autentičnih vrednosti, stimulacija savremenog stvaralaštva, predstavljanje naše kulture svetu... Rečju, namera je da kulturnom politikom, a ne politikom, koliko-toliko menjamo svest ljudi. Mrvicu po mrvicu. Ne mislim da išta treba i mora da, kako Vi kažete, trpi.
• Izjavili ste da nećete dozvoliti da kultura čeka milostinju pred raznim državnim aparatima. Kako to postići?
– Imali smo privremeno finansiranje, državu koja faktički tri meseca nije postojala, sada imamo novu državu gde svi streme jednom cilju – da Srbija bude u svetu i Evropi, da ne bude mimo sveta. Znamo kakva je privreda, odnosno prihodi, a ja, niti imam ključeve od kase, niti hoću da budem čuvar kase. Onaj deo kolača koji je Ministarstvo kulture dobilo domaćinski ćemo tretirati, odnosno truditi se da taj deo kolača pripadne onima koji imaju dobre programe i onima prema kojima Ministarstvo kulture ima obaveze. Možda ćemo imati manje nego što se očekuje, ali ćemo nastojati da nikoga ne oštetimo. Količina sredstava ne ograničava sluh za dobre ideje i projekte, a od kukanja i moljakanja niko nema nikakvu korist. Na Ministarstvu kulture je, takođe, i da prati tokove i rezultate datih sredstava kao i afinitete svih onih zbog kojih se kulturom uopšte i bavimo. Ograničena sredstva ne treba da obeshrabre one koji su ušli u investicije, a još manje da destimulišu nove pokušaje.
• Svoje najbliže saradnike niste birali po partijskoj liniji, već po stručnosti. Znači li to da će kvalitetni kadrovi iz "suprotnih tabora" ostati na svojim mestima?
– Kvalitetni kadrovi ostaju. Ponosan sam na svoje saradnike.
• Jedan od prioriteta Ministarstva kulture biće institucije koje neguju međunarodnu saradnju. Šta ćete preduzeti po tom pitanju?
– Jedan od ciljeva je najenergičnija saradnja sa zemljama našeg bivšeg života, odnosno negdašnjeg jugoslovenskog prostora i susednim državama. Pored toga, već sam govorio o cilju da Srbija bude u svetu i Evropi, a ne mimo njih. A najlepši i najbrži put jeste upravo kultura. Šta ćemo preduzeti? Reprezentovati naše kulturno stvaralaštvo i baštinu. Recimo, obnoviti ugovore i sporazume o kulturnoj saradnji. Ima nekih koji datiraju iz pedesetih i šezdesetih godina. I ne samo to. Iz dosadašnjeg iskustva, odnosno razgovora sa više od deset ambasadora uviđam još više nego ranije koliko se ne samo najlakše i najlepše nego i, ako tako mogu reći, najsuštinskije kroz kulturu komunicira sa svetom. Kultura je prečica do cilja.
• Da li baletski igrači mogu da očekuju rešenje beneficiranog radnog staža i šta ćete uraditi po pitanju nacionalnih penzija?
– Mislim da beneficirani radni staž jeste rešenje za baletske igrače. Razgovarao sam sa saradnikom za stvaralaštvo Ivanom Dimić o mogućnostima usaglašavanja takvog stava sa zakonom. Što se nacionalnih penzija tiče, komisije postoje. Ministarstvo kulture će se, naravno, angažovati u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti. Regulativa nije do kraja jasna po pitanju broja onih kojima pripada. Da li se taj broj kreće oko 150, da li će sledeće godine biti veći ili ne, šta i kako kada je broj zaslužnih veći od mogućnosti fonda... A kamo lepe sreće da ga uopšte i nema, da ljudi mogu normalno dobijati svoje zaslužene penzije i od njih dostojanstveno živeti.
• Da li podržavate ideju izdavača za formiranje nacionalnog centra za knjigu koji bi brinuo o pisanoj reči
– Svakako da podržavam brigu o pisanoj reči. Kad govorim o brizi koja se tiče izdavaštva skrenuo bih pažnju i na prevodilaštvo. Jer, prevodilaštvom predstavljamo našu književnost u svetu.
• Kada će biti uveden red u naša filmska zbivanja, što podrazumeva donošenje Zakona o kinematografiji? Hoćete li i Vi koristiti svoja diskreciona prava kao mnogi pre
– Postoji predlog Zakona o kinematografiji. Čeka se da prvo bude donet zakon o kulturi. Postoji mogućnost da Zakon o kinematografiji ipak može ući u proceduru pre nego što zakon o kulturi bude donet. U tom slučaju ubrzo ćemo postojeći predlog pustiti u proceduru.
Koristim ona prava koja su zakonom dozvoljena ministrima.
• S obzirom na to da ste izjavili da se nećete odreći svojih uloga, ali i da nećete odbijati nove uloge, da li, možda, očekujete optužbe, odnosno prozivke za sukob interesa?
– U prirodi je glumca da uvek teži različitim glumačkim zadacima i izazovima. Prihvatanje ili odbijanje novih uloga zavisiće u velikoj meri od vremena. A sukob interesa zakonski ne postoji kod umetnika, naučnika.
--------------------------------------------------------------------------
Ministar na sceni
Nedavno ste izjavili da je gluma umetnost, a politika veština. Kako se kao ministar kulture uveče osećate u nekom od likova koje igrate u pozorištu? Kako Vas publika doživljava? Da li je sada aplauz jači?
– Publika je pametnija nego što se to ponekad čini ili misli. Kada sam na sceni oni zajedno sa mnom i ostalim junacima datog komada prolaze kroz sve faze i nivoe predstave. Nisam primetio nikakvu razliku i ne mislim da me iko drugačije gleda. A ne znam šta bi mi više smetalo – da mi aplaudiraju više zato što me vide kao ministra ili da mi zbog toga prebacuju što sam na sceni.
--------------------------------------------------------------------------
Nema prioriteta, sve je važno
Nastojaćete, naglašavate, da budete pravedni. Da gledate podjednako na sve grane umetnosti. Mnogi sumnjaju da će pozorište i film, ipak, imati prioritet?
– Nadavno sam i na pijaci imao važnu, glumačkim žargonom rečeno, indikaciju. Priđe mi jedna gospođa, pozdravi me i značajno upita: "Ministre, šta ćete uraditi sa bibliotekama?". Važno pitanje, nema sumnje. Sve ima prioritet. Na pozorište i film je usmerena veća pažnja javnosti pa mogu delovati kao posebno tretirane oblasti. Jer, to su takozvane žive umetnosti. Nemaju pozorište i film poseban prioritet zato što sam ja glumac. A mislim da kad već postoji dobra kinematografija u ovoj zemlji ne treba je saplitati. Naprotiv.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 02.07.2007.]
